KNELE JE SAMO TADA BIO UPLAŠEN Ubrzo nije birao sredstva da se probije, PUCAO JE KAO DOBAR DAN! Navijač OTKRIVA kako je SVE POČELO

Aleksandar Knežević Knele (21) ubijen je na današnji dan 1992. u sobi 331, a ubica nikad nije pronađen. Knele je bio prvi sa podugačkog spiska za odstrel kriminalaca tih krvavih devedesetih, a istraga ubistva je i zvanično okončana zbog zastarelosti.

- Posle nekoliko dana zvao me je i rekao da je imao problema s nekima na Medaku. Otišli smo da vidimo šta je u pitanju, ali nismo našli te likove. Posle je Knele svima govorio da je on ultras i da su njegovi ultrasi išli da se biju za njega. Išao je na još nekoliko derbija s nama i pričao da ultrasi idu s maramama i naoružani štanglama i biju grobare. Družio se posle i na severu prvenstveno sa svojima iz Jerkovića, uključujući i grobara Žapca (ubijen nekoliko godina kasnije u Vojvode Stepe, prim. aut.) - navodi Timić. Dodaje da se sve dešavalo mnogo pre nego što je Knele postao poznat u gradu.

- Kada se odvojio od nas, Kneletovo prvo gostovanje s ekipom iz Jerkovića bilo je u Nišu. Bila je to 1987. Bilo mu je mnogo stalo do probijanja i sticanja imena, tako da nije birao sredstva za to. Nas nije dirao jer je imao respekt prema nama, a i zahvalnost jer smo ga prihvatili kad je bio klinac i išli da se bijemo za njega ako treba - otkriva tima.

O Kneletu je Tima govorio i nedavno u jednom intervjuu:

- Knele je bio željan da napravi ime. Da svi kažu da je Knele najhrabriji, najluđi. Sve one kajle, novac, automobili kod njega su bili sekundarni. Glavno mu je bilo da postane ime - rekao je Timić.

Aleksandar Knežević Knele je rođen 27. aprila 1971. godine u porodici Vladanke i Dušana Kneževića kao prvo od dvoje dece. U osnovnoj školi je bio odličan đak, kada je imao dvanaest godina jedva je preživeo penicilinski šok, a pet godina kasnije je zbog svog mladalačkog revolta sevnuo blic foto-aparata u oko i gotovo oslepeo. Na Voždovcu je bio poznat kao sportista i vatreni navijač Crvene zvezde. Krajem osamdesetih godina upoznaje Voždovčanina Đorđa Božovića zvanog Giška, sa kojim postaje veliki prijatelj. Knele se najčešće družio sa ljudima poput Radovana Lagundžina zvanog Žabac, Romea Savića, zatim Mirka Tomića zvanog Bosanac, a bio je vrlo blizak sa ubicom Ljube Zemunca, Goranom Vukovićem zvanim Majmun, šefom Voždovačke kriminalne grupe.

Posle demonstracija 9. marta, postaje zvanični telohranitelj Vuka Draškovića. Iste godine pošto je Knele želeo da ima udela u poslovima oko auto-otpada dolazi u sukob sa poznatim velegradskim kockarom Zoranom Kovačevićem Kočom. Sukob ove dvojice kulminirao je kada ga je posle kraće rasprave u prepunom klubu „Tifani“ mladi Knežević upucao u noge. Maja meseca 1992. godine ispred kafića „Freska“ u ulici Vuka Karadžića broj 12. posle žestoke svađe i vređanja na nacionalnoj osnovi Milan Janković, momak iz Bijelog Polja, ranio je Kneleta u predelu prepona koji je ubrzo prevezen u Klinički centar.

Nakon ovog ranjavanja Knele je napadnut i u jednoj auto-mehaničarskoj radnji i samo je pukom srećom izbegao smrt. Bio je učesnik mnogih pucnjava po Beogradu, učestvovao je u obračunu ispred restorana „Poslednja šansa“ i diskoteke „Luv“ na Voždovcu. Nedugo zatim ispred kluba „Nana“ na Senjaku, dve maskirane osobe, naoružane Kalašnjikovima, istrčavši ispred Kneletovog Poršea ispalile su više hitaca. I ovog puta Knele je imao sreću pošto se podvukao pod volan automobila, pa je prošao samo sa ogrebotinom, dok je Porše bio oštećen na više mesta.

Nedugo posle svih ovih događaja, Knežević je jedne noći u prepunoj kockarnici hotela Jugoslavija, naočigled svih gostiju sa ruke jednog gosta uzeo skupocen sat „Roleks“ i ključeve džipa „Krajsler Vrangler“.

Kneletova smrt i dan danas je misterija.

(Kurir.rs / Republika.rs, B. Kašanski)