KAKO SU SRBI UTICALI NA PROMENU AUTO-PUTA DROGE KA EVROPI: Evo zašto je Ekvador nasledio Kolumbiju kao centar narko-kartela

Nekada je Kolumbija bila poznata kao glavni izvoznik droge na svetu, a Meksiko po najsurovijim narko-kartelima, da bi se poslednjih godina centar ovog unosnog i smrtonosnog biznisa preselio u Ekvador, a značajnu ulogu preuzela je i balkanska mafija.

Ništa čudno jer je i prema izveštajima Ujedinjenih nacija, ekvadorskih i stranih bezbedonosnih službi, došlo do formiranja velikog broja narko klanova pod pokroviteljstvom balkanskih mafija, ali i već pomenutih meksičkih kartela koji su rešili da internacionalizuju svoj biznis, piše Blic.

Auto-put droge ka Evropi

U jednom od tih izveštaja, Ekvador, koji je nekad služio kao tranzitna zemlja na kokainskom putu, sada je nazvan “auto-putem droge ka Evropi i SAD”. Procene su, naime, da skoro polovina kokaina koja se proizvodi u Kolumbiji, upravo preko Ekvadora se šalje ka “potrošačima”, zbog čega su vlasti u Vašingtonu ovu zemlju stavili na crvenu listu kada su proizvodnja i trgovina drogom u pitanju.

Podaci ekvadorske policije su prilično šokantni: u 2019. je zaplenjeno 79 tona droge, u 2020. znatno više - 128 tona, a lane skoro 170 tona! I kako su istakli, 70 odsto je u pitanju bio kokain. Dve su osnovne rute kojima se ona doprema iz Kolumbije. Prva preko provincije Esmeraldas ka glavnim lukama u oblasti Gvajas i Manabi, namenjena pre svega Evropi, a druga je tzv. amazonska, koja ide u Brazil i zemlje regiona.

Zašto baš iz Ekvadora?

Mnogi se, međutim, pitaju zašto baš Ekvador. Reč je o jednoj od najmanjih država Južne Amerike, mada sa svojih 18 miliona stanovnika, ali smeštena između Kolumbije i Perua koji proizvode oko 90 odsto ukupne količine svetskog kokaina. Povrh svega, kako ističu mediji, dugo su bili nestabilna država koja je između 1996. i 2006. promenila osam predsednika, zatim je 2009. zatvorena američka vojna baza Manta, tako da karteli od tada ne moraju više da brinu da će biti avionima snimani iz vazduha. Ekvador slovi i za zemlju sa blagim zakonima, u koju se relativno lako ulazi, u kojoj je lako doći do lažnih papira, a od 2000. su usvojili i dolar kao sredstvo plaćanja. Ipak, posebno važna činjenica je da Ekvador ima osam glavnih luka, od kojih je Gvajakil ključna za kriminalne organizacije sa Balkana.

Šarić, kokain, Gvajakil

Ekvador je u Srbiji ponovo došao u centar pažnje pre nekoliko nedelja, nakon ponovnog hapšenja Darka Šarića i njegovih saradnika u regionu. Kako stoji u dokumentu hrvatskog tužilaštva, ova kriminalna grupa je od 2019. do 2021. imala razgranatu mrežu ruta kojima je droga brodovima dopremana od izvorišta u Južnoj Americi do krajnjeg odredišta - Hrvatske. A na mapi ovih krijumčara kokaina nalazile su zemlje širom Evrope.

U Ekvadoru su imali svog čoveka Milana Milovca, čije je zaduženje bilo da pronađe dobavljače, da odredi vreme i pronađe mesto gde će droga biti ubačena u izabrani kontejner na nekom od brodova. Roba je obično dostavljana iz Kolumbije, da bi se u Ekvadoru pakovala u kontejnere i kretala put Evrope.

Luka koja je bila početna tačka na njihovoj putanji bila je Gvajakil, odakle je roba kretala raznim putanjama, preko Belgije, Grčke, Španije, do krajnje destinacije - luke Ploče u Hrvatskoj.

Čuvene banane iz Crne Gore

Podsetimo, par meseci ranije, početkom 2022. godine, oko 500 kilograma kokaina je zaplenjeno u Crnoj Gori, u magacinu trgovačke kompanije “Voli”, koji je stigao u paketima banana iz luke u, naravno - Ekvadoru. Kako je tada saopšteno, brod iz Ekvadora “Spirit of Chennai” sa 70 kontejnera banana je uplovio u Luku Bar 2. januara, a carinski službenik je otkrio da jedan od kontejnera sadrži sumnjiv tovar o čemu je obaveštena policija. Sumnjajući da se u kontejneru pored banana nalazi kokain Uprava carina je u dogovoru sa policijom odlučila da prati sumnjivi tovar do krajnjeg odredišta.

Time je samo potvrđena analiza globalne Inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOK), u kojoj je obelodanjeno da se pošiljke kokaina uglavnom kriju u kontejnerima svežeg voća (posebno banana), kao i smrznute voćne kaše, koje se prave u Kolumbiji i Ekvadoru. Pakovanja droge su naizgled umotana u folije, da bi se izbeglo otkrivanje. Kako se takve pošiljke lako i brzo kvare i potrebno ih je što pre transportovati dalje, u lukama se manje kontrolišu.

Balkanski i meksički karteli

U izveštaju Kancelarije Ujedinjenih nacija za borbu protiv droge i kriminala iz 2021. godine, istaknuto je da su u trgovini kokainom iz Ekvadora posebno zastupljene grupe iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore i Srbije. Ali da su se njima priključila i dva opasna meksička kartela - Sinaloa koji je još 2003. poslao u ovu zemlju svoje “niže oficire”, i Halisko nova generacija. Ovo je dovelo do konstantnih obračuna između zaraćenih klanova, ubistava na ulicama, na porodičnim okupljanjima, otmica žene i dece... A kao domaći saradnici spomenuti su Ćonerosi koji su bliski Sinaloi, kao i Lobosi, Lagartos i Tigerones koji su povezani sa Haliskom novom generacijom.

"Balkanci ne prljaju ruke"

Koliko je unosno ekvadorsko narko-tržište čini se da je prvo prepoznala balkanska mafija, albanska i ona sa prostora eks-Jugoslavije. U izveštajima GI TOK-a podvučena je grupa Amerika, koja je po njima, nastala devedesetih godina prošlog veka na beogradskim ulicama.

“Specijalizovali su se za logistiku i transport kokaina (ponekad i heroina) između Kolumbije, Severne Amerike i Evrope. Grupu je predvodio Mile Miljanić, a zamenik mu je bio Zoran Jakšić, koji je uhapšen u Peruu i koji je napravio celu kriminalnu strukturu”, stoji u izveštaju.

Takođe se navodi da su delinkventi sa Balkana proširili poslovanje između 2008. i 2021. godine, kada je izveštaj obelodanjen. I ističe se da su se “Balkanci uvek trudili da ne prljaju ruke, da kada dođe pošiljka oni lično ne dotaknu ni gram kokaina”.

Jakšić, Šarić, Jocić i - Berane

U izveštajima GI TOK-a među Balkancima se spominju četiri grupe, “familije”. Pored već spomenutog klana Amerika, tu je prema izveštajima grupa vezana za Darka Šarića, za koju se kaže da je povezana sa PEP-om u Brazilu, te da je njihov visokorangirani “oficir” Miroslav Jevtić, poznat kao Felipe, uhapšen zbog trgovine drogom i osuđen na 17 godina zatvora.

Treću grupu koju navode u izveštaju je ona koju, navodno, predvodi Sreten Jocić, poznat kao Joca Amsterdam. Za njih se kaže “da stoje iza organizovanih pošiljaka kokaina iz Kolumbije i sa Kariba, posebno na Arubi”. I da blisko sarađuju sa albanskim klanovima.

Konačno, četvrta “familija” je beranski klan koji se bavi pre svega krijumčarenjem kokaina iz Venecuele i Kolumbije.

Srbi hapšeni, ali i ubijani

Neki Srbi su hapšeni u Ekvadoru, a neki su i ubijeni. Na stranicama crne hronike više puta se pojavljivalo ime Srđana Jezdimira koji je uhapšen 17. septembra 2014. kada je imao 35 godina. Tog dana zaplenjeno je 153 kilograma kokaina, a pritvorene su četiri osobe iz Ekvadora, dvojica Kolumbijaca i Srbin. Policija je tada saopštila da je kokain koji su Srbin i njegova grupa krijumčarili bio namenjen domaćem tržištu, ali i evropskim zemljama. Srbin je osuđen na više od 17 godina robije, kazna mu je prvo smanjena, a na kraju je pušten posle četiri godine iza rešetaka, zbog čega je jedan sudija uhapšen.

U julu 2020. Nišlija Saša Spasić (56) ubijen je u primorskom delu Ekvadora, u tržnom centru “Plaza Navona”. Spasić je usmrćen u popodnevnim satima sa tri hica iz pištolja, dok je bio sa suprugom i maloletnom ćerkom. Odmah nakon njegovog ubistva, ekvadorski policijski komandant obelodanio je da je ovaj slučaj povezan sa organizovanim kriminalom, ilegalnom ekonomijom i trgovinom droge, i da na to ukazuju svi “elemenati koji su pronađeni u preliminarnoj istrazi”.

Nakon pretresa Spasićevog njegovog stana, policija je, navodno, pronašla 250.000 dolara u kešu.

(Kurir.rs/Blic)