KAD POČNEM DA KRIZIRAM ZA NJIMA, PUSTIM NJIHOVE SNIMKE: Pre pet godina u Rakovici mučki ubijeni Maja i njen sin Mihailo (4)

- Kada mi nedostaju, kada počnem da kriziram za njima, ja pustim njihove snimke. Snimak sa Mikijevog krštenja, koja je jedina živa stvar koja mi je ostala od njih. I zamišljam. Pravim se da su tu, kraj mene...

Ovi zločini, koje nikada nećemo zaboraviti, dogodili su se ispred institucija koje je trebalo da ih zaštite - Centara za socijalni rad na Novom Beogradu i Rakovici.

Stravična ubistva dogodila su se u razmaku od samo nedelju dana, kobnog jula 2017. godine. Dve porodice, četvoro maloletne dece ostalo je bez majki i nastavilo svoje živote sa velikom prazninom.

Maju Đorđević i njenog sina Mihaila (4) ubio je 12. jula otac dečaka Marko Nikolić. Ubistvo od kojeg se i dan danas ledi krv u žilama dogodilo se u Centru za socijalni rad u Rakovici, kada je Nikolić preuzeo sina da sa njim provede ceo dan. Kada je dečaka trebalo da vrati u Centar kako bi maleni Mihailo otišao kući kod majke, počinio je stravičan zločin.

Mihaila je doneo mrtvog u Centar (utvrđeno je da ga je davio golim rukama), bacio je njegovo telo pred Maju, a onda nožem nasrnuo na nju. Nesrećna žena pokušala je da se odbrani, pobegne, ali ju je on sustigao i sa više desetina uboda nožem ubio.

Nikolića su pokušali da zaustave radnici Centra za socijalni rad, međutim bezuspešno. Isekao ih je nožem. Nikolić je uhapšen, međutim pet meseci od strašnog zločina on je izvršio samoubistvo u Centralnom zatvoru. Suđenje i presudu nije dočekao.

Nakon tragedije, otkriveno je da se Maja neprestano obraćala institucijama i molila ih da joj pomognu.

Branislava, sestra ubijene Maje i malenog Mihaila, uoči pete godišnjice njihove smrti, priča kakav joj je život bez njih.

- Đorđe Balašević je pevao "Pričaće ti o plovidbi, ti što nisu sidro digli". Kada god to čujem setim se mog Mikija. Isto tako kada čujem reči pesme "Anđele" od Olivera Dragojevića, pomislim na svoju Maju, pomislim na to kako je njoj i Mihailu oduzet život - sa tugom u glasu priča Branislava.

Kako priča, za ovih pet godina prošla je kroz različite faze tugovanja, praznine, nedostajanja. Kaže, nebitno je da li je prošlo pet ili 25 godina - ne mičeš se mnogo kada imaš prazninu u srcu.

- Samo postoji mehanizam koji je toliko više izgrmeo, sagoreo, da se osećaš kao da nemaš nikakav osećaj. Više te ništa ne boli, ne osećaš tugu. Nemaš osećaj za sreću. Sve ti je isto - sa teskobom u glasu priča Branislava koja brine o Majinom starijem sinu iz prvog braka Stefanu.

Ovaj, sada već odrastao momak, u trenutku ubistva majke i brata bio je maloletan. Sada, napunio je 18 godina, maturirao i planira da upiše fakultet. Branislava kaže da nema šta ona ne bi uradila za njega.

- Ja sam otišla u inostranstvo da radim, a Stefan je sam dočekao maturu. Prošao je sam kroz neke situacije koje mu je život napravio. On će za godišnjicu otići na groblje sa drugovima da zapali sveću, a ja ću ovde otići do crkve. Svakako kad se vratim, opet ću non-stop biti na groblju - kaže Branislava.

Samo sedam dana pre ubistva Maje i Mihaila, 5. jula, Olgu Lovrić pred decom je ubio suprug Milan Lovrić tako što se mučki nad njom iživljavao udarajući je kamenom. On je nakon zločina pobegao i izvršio samoubistvo.

Ovu jezivu tragediju ubica je najavljivao nedeljama unazad, ženi je govorio da se "u zatvor više neće vraćati, da će ubiti i nju i sebe i decu pretvoriti u siročad". Njihovo troje maloletne dece.

Pretnje koje joj je Milan upućivao je Olga prijavljivala gde god je krenula. Neko vreme Milan je i proveo u zatvoru, ali je pakao nastavljen čim je izašao. Usledili su odlasci u policiju, snimanje pretnji da će je ubiti, obraćanje sigurnoj kući. Milan je dobio i zabranu prilaska Olgi, a decu je mogao da viđa samo u prostorijama Centra za socijalni rad sat vremena nedeljno. Tako je bilo i na dan kada ju je ubio. Olga, Milan i njihova tri sina sastala su se u takozvanim kontrolisanim uslovima da bi on mogao da vidi decu. Ubio ju je naočigled radnika i korisnika.

Da bi sprečili tragediju, Olga i njeni advokati borili su se da se ocu monstrumu zabrani prilazak deci, kao i da ih viđa samo na javnom mestu u prisustvu ujaka. To nisu usvojili Centar za socijalni rad na Novom Beogradu i Treći osnovni sud. Usledila je tragedija, a bez oca i majke ostala su tri maloletna dečaka.

Slučajevi Olge, Maje i malenog Mihaila i tragedije koje su ih snašle rezultovale su smenom tadašnje direktorke Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu. Međutim, ne i smenom i kažnjavanjem radnika Centara na Novom Beogradu i u Rakovici koji su radili na ovim slučajevima pre ubistva. Uprkos brojnim dokazima da su se njihove odluke kosile sa zdravim razumom radnici su nastavili da rade, a kako su porodice žrtava kasnije saznale, izmešteni su u neke druge Centre u Beogradu.

(Kurir.rs/ Blic)

Bonus video: