ČLAN LEGIJINE GRUPE I NAJSUROVIJI BOSANSKI UBICA: Laki je terao žrtve da sebi kopaju grob, ubijao pod uticajem HEROINA

Milenko Lakić Laki, pripadnik kriminalne grupe Zijada Turkovića, koji u KPZ-u Foča izdržava kaznu od 35 godina zatvora, važio je za nemilosrdnog ubicu ove bosanske kriminalne grupe i bio je član "crvenih beretki".

Među svima njima, Lakić se izdvojio kao "glavni pucač" - baš kao što je to Sretko Kalinić bio za klan iz Beograda. Iako je osuđen "samo" za dva ubistva - Tolića i Ajdarija, kao i za učestvovanje u ubistvu Rajka Milovanovića 2010. godine, o njegovim drugim zverstvima koja nikada nisu dokazana, takođe se pričalo u sudnici.

On je čak iznenadio celu javnost kada je prošle godine naprasno odlučio da prizna da je on ubio Slobodana Ilića Boksera iz Bijeljine, a ne Jugoslav Eraković Juco koji je za ovaj zločin osuđen 2008. godine na 18 godina zatvora. Prema tvrdnjama njegovog advokata, Lakić je odlučio je da ispravi nepravdu jer je on u međuvremenu dobio dete, a Eraković nema dece, pa smatra da i on treba da stvori porodicu, posle 12 godina ležanja na robiji za nešto za šta nije kriv.

"Nemoj, Laki", pa se začuli pucnji

Prema presudi Suda BiH, od pet likvidacija za koje je osuđena grupu Zijada Turkovića, Lakiću je dokazano da je direktno izvršio dva. Lakiću su dokazana hladnokrvna ubistva Vernera Ajdarija i Marija Tolića, dok je učestvovao u ubistvu Rajka Milovanović koji je i sam bio deo Turkovićeve zločinačke organizacije.

Ajdari i Tolić zajedno su likvidirani 25. marta 2010. godine. Kako se desilo ovo dvostruko ubistvo, na suđenju grupi Zijada Turkovića detaljno je opisao svedok pokajnik Sead Dumanjić. Likvidacija se desila na Bistriku, u kući njegovog prijatelja Edina Džihanića, kojem je rekao da mu kuća treba radi "derneka". Prvi su u kuću došli Dumanjić i Rajko Milovanović , a potom su ušli Turković, Lakić i Tolić. Sudeći po njegovom ponašanju, Tolić u tom trenutku nije bio ni najmanje svestan šta ga je očekivalo:

"Tolić je zvao telefonom i pokušavao da nabavi kokain, a u kuhinji je bilo desetak piva pa sam im donosio da piju. Zika (Zijad Turković) je s osmehom pričao o betonskom grobu u Kaknju (Tolić i Mekić su, prema Kalenderovom iskazu, hteli tu da sahrane Turkovića nakon što ga ubiju, op. a.). I Tola se na to smeškao. Laki je odednom skočio s fotelje i prislonio Toli pištolj na potiljak. Izvadio mu je mali pištolj iz džepa. Rekao mu je: 'Je l’ to hoćeš pištolj da izvučeš?', a Tola mu je odgovorio: 'Nije, oko, ja to uvek nosim.'Posle je Laki opet skočio i udario Tolu u grudi nogom. Tolin porše bio je napolju, a u njemu je bio Ajdari", rekao je Dumanjić.

Turković je nagovarao Tolića da pozove Ajdarija unutra, a on je govorio da on ne treba da sluša njihove razgovore.

"Zika je otišao po Ajdarija i doveo ga unutra. On je bio visok i krupan momak, a seo je na Zikino mesto. Ruksak s oružjem bio je na hodniku, a Rajko je hodao oko vrata. Laki je sedeo i bio je veoma nervozan. U rukama je imao niklovani 'škorpion' sa prigušivačem. Tola ga je smirivao i govorio mu: 'Nemoj, oko, što ti to treba.' Ajdari je kazao da se baš naspavao u Tolinom automobilu i protegnuo se, a Laki se igrao 'škorpionom', prebacujući ga iz ruke u ruku. Kada je to Ajdari video, rekao je: 'Šta je ovo?' Laki je ustao, napravio korak, ispružio ruku i ispalio četiri-pet hitaca u Ajdarija, u glavu i pluća", ispričao je Dumanjić, šokiravši sve u sudnici.

Tužiteljka Dijana Kajmović ga je pitala kako su ostali reagovali nakon ovog ubistva:

"Ništa, kao da se ništa nije desilo. Tola je samo pogledao. Lakija je jednostano 'prenijelo'", rekao je Dumanjić, misleći na to da je Lakića "ponela atmosfera" što je još više šokiralo sudiju i tužioce.

Dumanjić je potom opisao i kako je ubijen i Tolić.

"Prihvatio je to i Tola. Nastavila se normalna priča. Ajdari je ostao mrtav onako kako je sedeo, samo je zavrateo glavu nazad. Puklo mu je staklo na naočarama i oko oka je bilo krvi. Tola je počeo da kombinuje kako da ga zakopaju. Hteo je da se iscenira da je Ajdari otišao sa Mekićem. Nakon toga sam opet otišao u kuhinju da im donesem piva, muzika je sve vreme bila puštena. Odjednom sam čuo Tolu kako govori: 'Nemoj, Laki', i začula su se tri, četiri ili pet prigušenih pucnjeva. Rajko mi je rekao: 'Jesi li vidio kako Laki ubi Tolu?'", opisao je Dumanjić.

Kada su izašli iz kuće na Bistriku, tvrdi Dumanjić, Lakić se ponosno hvalio svojim delima:

"Kada smo seli u auto, Laki je prokomentarisao da je u sedam dana ubio troje. Isto kao da su paščad bila pobijena. Zijad je otišao kući, a Lakija sam odvezao u stan na Ciglane", objasnio je Dumanjić..

Razlog za ubistvo Tolića, bila su, kako se saznalo na suđenju, dugovanja koja je imao prema Zijada Turkoviću. Tela Dumanjića i Ajdarija pronađena su šest meseci kasnije, u šumi na Ivan Sedlu.

Naveo ga da samom sebi iskopa sebi grob

Posebno je jeziva bila likvidacija Rajka Milovanovića koje se desila u aprilu 2010. godine, nekoliko dana nakon što je i sam učestvovao u likvidaciji Ajdarija i Tolića. Prema rečima Željka Đurića, svedoka Tužilaštva BiH, Lakić je tražio od njega da Milovanovića odvede do mesta kod Janje pored Drine gdje treba da iskopa rupu. Nakon što je Milovanović ranije iskopao rupu, on se zajedno sa Đurićem, Danijelom Planinčićem i Milenkom Lakićem iz Bijeljine vozio do tog mesta gde je kopao.

"Tokom vožnje Lakić je kazao Milovanoviću: 'Doći će dve osobe. Je l' problem da ih odradiš?' Rajko je kazao da nije nikakav problem. Kad je spomenuo 'dvojicu', ja sam se prepao. Mislio sam da će ubiti mene i Planinčića. Tada sam od šoka izgubio kontrolu nad vozilom te smo skrenuli s puta", kazao je Đurić.

Kada su došli u blizinu tog mesta, Đurić je ostao u automobilu nekoliko minuta da preparkira automobil.

"Kada sam došao do mesta gde je bila rupa, video sam da je u rupi Rajko. Noge su mu virile, dok je ostali deo tela već bio zakopan. Laki je pušio, dok je Planinčić zatrpavao leš. Laki mi je kazao da pomognem i onda sam ja rukama počeo da nabacujem zemlju u grobnicu", pričao je Đurić, istakavši da je raka bila plitka, pa da nisu u nju mogli da stave i kofer koji je pripadao Milovanoviću, nego su ga bacili u Drinu.

Veštačenjem je dokazano da je Milovanović ubijen metkom u potiljak. Druge dve žrtve za koje je osuđena grupa Zijada Turkovića, Mithata Mekića i njegovu trudnu djevojku Lusije Salas Kortez u njihovoj kući je likvidirao lično Zijad Turković u martu 2010. godine.

Bio pripadnik Legijinih "crvenih beretki"

Pored Turkovićeve, Lakić je bio pripadnik još jedne grupe - Jedinice za specijalne operacije (JSO), čiji je komandant Milorad Ulemek Legija osuđen na 40 godina zatvora zbog organizovanja ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića. U ispovesti koju je 2011. dao za "Hayat TV", Lakić je rekao da je "crvene beretke" trebalo pobiti jer su postali životinje:

"Mi nismo odgovarali nikome osim državi i trebalo nas je samo pobiti kad su stali ratovi. Trebalo nas je nekako na foru pobiti, na nekoj paradi, jer su napravili 300 životinja", rekao je Lakić.

Tada je Lakić otkrio da su mu narkotici bili podsticaj pri činjenju brojnih kriminalnih dela:

"Mene privode čitav život, dok god budem hodao. Znači, kod mene dođeš i naručiš, isto kao flašu rakije. Naručiš, bolan, ili pljačku ili otmicu ili iznudu. Momentalno! Kad tebe kriminalna grupa moli za nešto da uradiš, prema zakonu, ti se pitaš, ne pitaju se oni, ti si iznad njih. Ja žuto (heroin) povučem i 'fijuuuu', posao! Ima gde sam privođen, da je Uglješa naredio da ubijem tog i tog, da je Joca naredio da ubijem tog i tog, da je Đoka naredio da ubijem tog i tog, Turković tog i tog", ispričao je Lakić.

Lakić je kao pripadnik JSO-a učestvovao u ratu na Kosovu.

Kurir.rs