ZAŠTO BAŠ TI NINA?! Heroj (17) koji je spasavao ljude iz prevrnutog autobusa kod Leskovca ispričao dosad nepoznate detalje nesreće

Srđan Nikolić (17), koji se sa majkom, sestrom i prijateljem kobnog 21. avgusta zadesio u turističkom autobusu koji je sleteo sa puta kod Leskovca, ispričao je kako je izgledao stravičan trenutak nesreće, ali i pokušaj da spase Ninu.

Tinejdžer se priseća kako su svi bežali iz prevrnutog autobusa u strahu da će se zapaliti i eksplodirati.

"Iz sna me je probudio trenutak kada smo udarili u ogradu, a u delićima sekunde nakon toga smo se i prevrnuli. Nisam znao gde se nalazimo, samo sam skočio i pogledao gde su mi sestra, majka i drug. Kada sam video da su živi, postao sam svestan šta se dogodilo".

Izvukao nepomičnu sestru i izneo je napolje

Kako je objasnila Anja Nikolić, Srđanova godinu mlađa sestra, u trenutku nesreće sedela je sa desne strane autobusa, do prozora. Upravo se na tu stranu vozilo prevrnulo.

"Na samo 20 minuta pre toga imali smo pauzu kod motela Predejane, tamo smo bili nekih pola sata. Zaspala sam gotovo odmah posle toga, a probudio me je zastrašujuć udarac. Staklo je bilo na sve strane, u mojim rukama, ustima, oku... Osetila sam da su mi noge blokirane, nešto je bilo na njima. Sada kad se prisetim, mislim da su na mene pale police na kojima se drže stvari iznad sedišta", kaže za "Blic" Anja i dodaje da je uspela samo da izusti da ne može da se pomeri i da ne oseća ruke.

U tom trenutku, brat Srđan nije razmišljao ni o čemu, već samo kako da pomogne sestri. Izvukao je i izneo napolje, iako je i sam u kolenu imao staklo, a vrat mu je bio takođe povređen.

"U tom trenutku nisam shvatao da mi je staklo u nogama, nisam ništa osećao. Sestru sam podigao kao da je 20 kilograma teška, jednostavno je to bilo jače od mene", priča Srđan koji je u trenucima strave dobio nadljudsku snagu kako bi zbrinuo najmilije.

Anju je napolju dočekao drug Stefan, koji je pukom srećom ostao nepovređen.

"Baka je ležala na teško povređenom čoveku, podigao sam je i izveo napolje"

"Odmah sam se vratio da vidim da li nekome treba pomoć, ljudi su izlazili jedni za drugima. Ugledao sam baku koja je ležala, a kada sam se primakao shvatio sam da leži na starijem čoveku kome je kost virila iz ruke. Zgrabio sam baku i izveo je napolje. Kada sam se vratio, povređenog čoveka nije bilo", kaže Srđan.

Kasnije je video da je upravo taj čovek u najtežem stanju i njega je Hitna pomoć prvog zbrinula i prevezla u Klinički centar u Nišu.

Srđan je Ninu Nićiforović, jedinu žrtvu nesreće, zapazio na samom kraju, kada je već čitav autobus bio prazan.

"Vraćao sam se iznova da vidim da li je ostao još neko unutra i tada sam ugledao kako neko leži nepomično; nisam znao odmah o kome se radi. Bio sam u šoku, ali sam prišao da vidim da li mogu nekako da pomognem. Tada sam shvatio da je u pitanju Nina. Bila je zaglavljena i jedva sam uspeo da priđem i na vratu joj opipam puls. Još ga je imala, pa sam pokušao da izdignem taj deo gde je ona bila, ali nisam uspeo jer je bilo preteško", vidno potresen govori Srđan.

Tada je čuo majku kako ga doziva da požuri, jer će se autobus zapaliti. Nedugo potom, po dolasku Hitne pomoći, lekar je mogao samo da konstatuje Nininu smrt.

Nina je sedela u prvim redovima sa desne strane autobusa

Samo dvadestetak minuta ranije krenuli su sa pauze gde su stali da se okrepe na pola sata. Autobus je tokom puta regularno nekoliko puta stajao, a putnici su izlazili na svoja odredišta. Kako su napuštali autobus i oslobađali mesta, tako se i Stefan Poljakov, Srđanov i Anjin drug, premestio na prednja sedišta da bi se opružio i da bi mu bilo komotnije.

"Sedeo sam sa Srđanom na desnoj strani autobusa, ispred nas su bile Anja i njihova majka. Kada su neki putnici izašli kod Vladičinog Hana, ja sam se premestio još napred, na levu stranu autobusa. Sa desne strane je sedela Nina, dok je drugi vozač prvo sedeo ispred mene, a zatim prešao takođe na desnu stranu. Svi smo se premeštali da bi nam bilo udobnije", objašnjava Stefan.

Stefan Poljakov je bio budan u trenutku nesreće.

"Slušao sam muziku i samo odjednom sam osetio kako ispod mene nešto trucka, pogledao kroz šoferku i video da idemo po travi. Išli smo bukvalno po tom nagibu travnatom i mislio sam da će nas to zaustaviti, ali autobus je krenuo da se naginje. U tom trenutku sam se uhvatio za sedište i u deliću sekunde autobus se samo prevrnuo na desnu stranu. Mislim da smo nekoliko metara klizili tako na boku. Samo sam otpao, pao dole i udario glavu, ali nisam se ozbiljnije povredio. Kada sam ustao, video sam kako ljudi krvavi ustaju oko mene", ispričao je Stefan.

Drugi vozač je bio zaglavljen između sedišta koja je on pokušao da odvali rukama.

"Čovek je bio ozbiljnije povređen, vikao je i tražio pomoć. Na kraju su jedva uspeli da ga izvuku", priseća se Stefan Poljakov.

U početku nije bilo izlaza, vladala je panika

Kako su se prevrnuli, nastavlja Srđan, krov autobusa im je došao na desnu stranu.

"U početku nismo znali kako da izađemo. Stefan je pokušavao sa još jednim mladićem protivpožarnim aparatom da razbije šoferku, ali nisu uspevali, pa se jedna žena setila da onim malim čekićem za hitne slučajeve razbijemo staklo na krovu autobusa. Tuda smo svi izlazili", objašnjava nam Srđan agoniju kroz koju su prolazili.

Svako je gledao kako su oni najbliži oko njega. Trebalo je vremena dok su se evakuisali iz autobusa svi koji su to mogli.

"Bila je tu i porodica sa malom devojčicom koja ima dijabetes. Pao joj je šećer, a otac se vraćao u autobus ne bi li pronašao bilo šta što bi joj mogli dati da se povrati", priseća se Anja.

Na mesto nesreće prvo je stigla policija, a zatim i četiri vozila Hitne pomoći, pa još četiri. Ubrzo su stigli i vatrogasci koji su sekli autobus kako bi mogli da dođu do tela Nine Nićiforović.

Mnogo nerazjašnjenih okolnosti oko uzroka nesreće

"Kada se sve dogodilo vozač je izašao iz autobusa i vikao: 'Ljudi, ne znam šta se desilo, zašto baš ti Nina, zašto tebi to da se desi'. Jedna od putnica je rekla da joj se požalio na šećer kada smo pauzirali, ali ne znam da li je to tačno, ni da li ima veze sa nesrećom", kaže Anja.

Pauza je bila svega 20 minuta pre same nesreće, pa ovo troje putnika ne veruje da se moglo dogoditi da je vozač zaspao.

Krenuli iz Grčke sat i po ranije

"Čuli smo da je autobus bio pokvaren pre dolaska po nas, ali to su sve nagađanja i ne možemo o tome da govorimo, jer ne znamo sa sigurnošću. Bilo nam je čudno i to što smo krenuli ranije sat i po vremena, takođe bez objašnjenja", priča Stefan.

Kako kaže, bilo je prvo reči da će krenuti u 16 sati, ali to nije zvanično potvrđeno, već samo spomenuto.

"Zatim nam je rečeno da krećemo u 21.30, a onda su nam samo odjednom rekli da krećemo sat i po vremena pre, u 20 sati. Nina je došla kod nas u vilu i to nam je rekla. Jedva smo stigli do 20 sati da se spremimo", kaže Anja.

Nije im objašnjeno zbog čega kreću ranije, ali Nina je, kao i tokom celog puta, bila veoma ljubazna i spremna da pomogne.

Papuče i pljeskavica od vatrogasaca

Posle nesreće su Srđan, Anja, njihova majka i drug Stefan prevezeni u Opštu bolnicu u Leskovcu. Tamo ih je, kako kažu, dočekalo izuzetno ljubazno osoblje bolnice.

"Medicinsko osoblje je radilo sve što su mogli. Jedna medicinska sestra nam je donosila i da jedemo jer nismo imali ništa kod sebe, a bili smo gladni i žedni. Razmenile smo i brojeve telefona, jer je želela da joj se javimo da smo stigli kući bezbedno", kaže Anja.

Svi u Leskovcu su ostavili pozitivan utisak na povređene u saobraćajnoj nesreći, od medicinskog osoblja, pa sve do leskovačkih vatrogasaca koji su Stefanu kupili papuče i pljeskavicu.

"Bio sam gladan, bez stvari, samo u čarapama. Nakon što sam saslušan u policiji vratio sam se u grupu ljudi koji nisu imali veće povrede. Vatrogasci su videli da sam bos i bez najave su mi doneli papuče i pljeskavicu da pojedem, piće da popijem. To mi je baš puno značilo i pamtiću to do kraja života", kaže Stefan.

Pošto nije bilo adekvatnih uslova za dalje lečenje odlučili su da traže otpusne liste i da se što pre vrate u Novi Sad. Prevoz je organizovan od strane turističke agencije, a u pitanju je bio takođe autobus "Severtransa".

"Nismo želeli ponovo da sednemo u autobus, ni njihov, ni bilo koji drugi, ali nismo imali izbora", kaže Anja.

24 sata agonije

Naposletku je troje mladih stiglo u Novi Sad i usledili su pregledi u Dečijoj bolnici.

"Dočekao sam ih. Po Stefana su došli njegovi, a bivša supruga i ja smo sa Srđanom i Anjom odmah otišli na Dečiju hirurgiju kod doktora Trajkovića, koji nam je puno pomogao profesionalnošću. Kada smo sve preglede završili bilo je oko 5 sati ujutru", kaže Željko Nikolić, otac Srđana i Anje.

Sa bivšom suprugom je stalno bio na vezi, iščekivao i pribojavao se kako će sve proći. Istovremeno, bio je ponosan na svoju decu koja su se tako hrabro držala.

"Srđan je spasao sestru i povređenu baku, a zahvaljujući njemu je pre uočen teško povređeni deka. Do kraja je pokušavao da pomogne Nini, ali nažalost nije uspeo", vidno potresen, ali ponosan priča otac Željko.

Ponosan je i na njihovog druga Stefana koji je pomagao svima i previjao ljude u momentima dok Hitna pomoć još nije stigla.

Za ovo troje mladih ljudi sve se odigralo prebrzo, pa još razmišljaju i preispituju se da li su nešto mogli da urade bolje... Posle svega, ipak, sudbina im je odredila da odrastu pre vremena i taj ispit su herojski položili!

(Kurir.rs/Blic)