BIO JE MRKLI MRAK, OKO MENE ZIDINE, DALI SU MI CRNI DŽAK: Ekskluzivna ispovest iz jedinog ŽENSKOG ZATVORA U SRBIJI!

Sanela Tarić (24), koja je u ženskom zatvoru u Požarevcu na izdržavanju kazne od pet godina i tri meseca, u ekskluzivnoj ispovesti za Kurir iz ćelije odlučila je da ispriča kako izgleda život između četiri zida.

Posledice su strašne

- Ipak, posledice su strašne. Da mogu da vratim vreme, nikada sebi ne bih dozvolila da se nađem u ovoj situaciji - objasnila je Sanela u pismu koje je poslala Kuriru.

- Uhapšena sam 14. oktobra 2020. Posle saslušanja u tužilaštvu dobila sam nanogicu. Ni tada nisam bila svesna situacije u kojoj sam bila, kao i uvek, živela sam u oblacima. Tako je bilo sve dok nisam morala da se javim na izdržavanje kazne u jedini ženski zatvor u Srbiji. Na kapiji sam bila 12. aprila prošle godine. Bilo je oko 23 sata. Te večeri suočila sam se sa istinom i realnošću - opisuje Sanela trenutak u kom je shvatila kakav je život čeka narednih godina.

- Bio je mrkli mrak, oko mene zidine. Na samom prijemu dočekale su me dve jako prijatne komandirice, dozvolile su mi i da se porodici javim da sam stigla. Odmah na ulazu obavile su pretres, tačnije svu moju garderobu i stvari za higijenu stavile su u crne džakove, a potom me sprovele do prostorije u kojoj je u karantinu trebalo da boravim 14 dana - priseća se ona prvih sati iza zidina.

Kada je zakoračila u prostoriju, kako kaže, unutra je već bilo pet ili šest žena. Rekli su joj da legne i ujutru se raspakuje.

- Naravno, nisam legla, nisam mogla da spavam. Tu prvu noć sam presedela pored džakova sa stvarima. U sobi je smrdelo, jedna žena je bila sva isečena, u zavojima i verovatno na nekim jakim lekovima. Druga je pokušala da me pokrade. A ostale, imala sam osećaj da se danima nisu tuširale. Ništa bolje nije bilo ni prvo jutro - prenosi Tarićeva svoje prve utiske.

Od šoka nisam ustajala

Za Kurir je ispričala da ju je u svet kriminala uveo bivši dečko Petar R, u kog se zaljubila iako je znala da je oženjen i da prodaje drogu. Malo-pomalo, ušla je u njegov svet i sama učestvovala u trgovini kokainom.

Na dan kada je uhapšena lisice su stavljene i njemu, ali i njegovoj supruzi, koja je takođe bila deo kriminalne grupe. Kada je shvatila da je Petru R. paravan i da mu treba samo za "posao", za Sanelu je bilo kasno.

Posle boravka u izolaciji prebačena je u drugu sobu sa 17 žena.

- Od šoka nisam ustajala iz kreveta danima. Posle su me prebacili u paviljon sa 60 žena, u zatvoreni paviljon II, koji su zvali "Hajat", gde sam provela 14 meseci. Svaka soba tu ima TV i kupatilo, ali i pored tih uslova, da ne kažem pogodnosti, sve je bilo očajno. Primera radi, veš smo prale ručno, subotom, i širile ga u dvorištu ili podrumu - objasnila je i dodala da je dobila i prvi posao na čišćenju oraha.

Čistila orahe

- Težak, naporan i prljav posao. Ukratko, žene bi istovarile vreće od 25 kilograma oraha, jedna grupa bi ih lomila, a druga čistila od ljuske. Ta agonija je trajala godinu dana, a potom sam dobila bolji posao. Trenutno radim u pogonu, uslužno za jednu modnu kuću sečemo čipku, šijemo cirkone na kapute. Mogu reći da mi je zanimljivo - kaže Sanela, koja u radionici u krugu zatvora provodi pet sati dnevno i za rad je plaćena oko 3.000 dinara mesečno. Ipak, da može da vrati vreme, nikada kroz ovo iskustvo ne bi prošla.

Ženski zatvor u Požarevcu:

Kurir.rs/Jelena Spasić

Bonus video: