RAZBOLELI SMO SE DOKAZUJUĆI NEVINOST! MOJI SIN I MUŽ NISU NARKO-BOSOVI! Posle oslobađajuće presude progovorili Đankovići iz Šida

Pravdu smo dočekali bolesni, niko od nas za ove tri godine nije ostao zdrav, svi smo se porazbolevali. Odgovor na pitanje zašto se ovako teška optužba desila baš mom sinu i mužu nikad nismo dobili.

- Nikada nećemo zaboraviti ovo što nam se dogodilo, tri godine su nam prošle u paklu. Do dana današnjeg nije nam objašnjeno zašto smo mi nadrljali, valjda je neko morao, pa smo to bili mi sirotinja - teškim glasom kaže Anđelka.

Podrška

Ona je i u svojoj prvoj izjavi za Kurir posle hapšenja muža i sina tvrdila da su oni nevini i da nisu nikakvi narko-bosovi, a sada kaže da ih je vera u pravdu održala na teškom putu.

- Niko nijedne sekunde nije ni posumnjao u nas, komšije, rođaci, svi su bili uz nas i znali su istinu. Uprkos svemu, njihov odnos prema nama se nije promenio. Verovali smo sve vreme da će tom paklu doći kraj, i to se na kraju i dogodilo, pravda je zadovoljena, sin i muž su mi slobodni - istakla je Đankovićeva.

Podsetimo, Đankovići su uhapšeni pre tri godine na spavanju u porodičnoj kući, a Anđelka je tada tvrdila "da su im lisice stavljene samo zato što su poznavali bivšeg kafedžiju Vladislava Funštajna". Kako je Dragan bio skiper, jedno vreme je radio zajedno s Funštajnom, koji mu je rekao da će kupiti svoj brod i poveo ga sa sobom u Meksiko da voze jedrilice, za šta su navodno bili dobro plaćeni.

Put u Meksiko

- Dragan je prihvatio tu ponudu. Vladislav je pre polaska u Meksiko ostavio nama izvesnu svotu novca i zamolio da mu to pričuvamo. Kazao je da je prodao neko imanje u Erdeviku, da će po jedan deo tih para kasnije doći njegova sestra, a da mu ostatak pošaljemo u Meksiko kad nam bude zatražio. Mirko i ja smo pristali, a Dragan i Vladislav su otputovali 10. aprila - ispričala je Anđelka u septembru 2019. godine za Kurir:

- Dragan se javio posle nekoliko dana i rekao da će se vratiti kući, žalio se da su talasi ogromni, da je sve mnogo opasnije nego na Mediteranu i tražio je da mu pošaljemo 1.000 dolara za avionsku kartu da se vrati u Srbiju. Kod kuće je bio već 24. aprila, a Vladislav je u međuvremenu u dva navrata tražio da pošaljemo po 1.000 dolara, što je moj muž i učinio. Od tada niko od nas više nije ni čuo ni video Funštajna.

Kurir.rs/ Jelena Ivić