POTRESNA ISPOVEST SESTRE NIŠLIJE PRONAĐENOG KRAJ PRUGE: Srboljub je sahranio suprugu, ćerku i sina i na kraju skončao u jarku
"Moj brat Srboljub imao je težak život, mnogo je tugovao i mnogo propatio. Prvo mu je umrla supruga od vrlo retke, nasledne, sistemske bolesti, pa onda ćerka u 46. godini a onda i sin sa 40 godina života. Sada je i on otišao na ovako tragičan način. Ostala sam sama na ovom svetu".
Ovim rečima počinje tešku ispovest Lidija Bogdanović iz Niša, rođena sestra Srboljuba Stamenkovića (80) čije je telo, nakon skoro mesec i po dana od nestanka pronađeno 6. decembra u jarku kraj pruge u niškom selu Mezgraja. Nije bilo sumnjivih okolnosti pa se pretpostavlja da se nesrećni čovek, koji je imao epizode senilnosti, nakon silaska iz voza, dezorijentisao, krenuo pred pruge i pao u šiblje gde je i preminuo.
- Brat je živeo sam. Ja sam dolazila da mu kuvam, da mu donosim hranu. Imao je operaciju srca pre nekoliko godina, nakon čega se sve promenilo. Izvesno vreme nakon te operacije primetila sam da je počeo da meša pojmove "ćerko", "sine" i slično. I jednom su mi njegovi prijatelji rekli "došao Srba i priča nešto nepovezano". Od tada nije bilo kako valja. Kada je pao sa bicikle, moguće da je neki tromb krenuo i napravio mu problem. I on je govorio – "sve je počelo od pada sa bicikle". Nosio je redovno rukavicu na levoj ruci da je zagreje tu ruku. Spavao je sa kapom, žalio se na glavobolju. Hodao je sa štapom - priča Lidija.
Ona kaže da je brata obilzila redovno, nekada i dva puta dnevno, ponekad jednom u dva dana, zavisno od svojih obaveza.
- Skuvam mu ručak, probudim ga i donesem mu hranu. Kada je bila slava Sveta Petka 27. oktobra, čekala sam ga do ponoći da se javi ali nije došao kući. Ima grdne prijatelje po Nišu, mislila sam da je ostao kod nekoga od njih. Sutra sam došla do stana, nije ga bilo. Opet čekala do uveče da se pojavi ali ga nije bilo. Nadala sam se kod nekoga je, ljudi spremili puno pa ga ostavili duže. Nisam htela da paničim, ali pošto ga nije bilo otišla sam u policiju da pijavim nestanak 31.oktobra. Iznenadila sam se kada sam saznala da je pre toga već jednom policija dolazila po njega na železničku stanicu Trupale, gde je bio zatečen nakon što se izgubio.
Policajac je gledajući dokumentaciju uzviknuo: "imamo ga već u evidenciji, to je onaj što smo išli po njega u Trupale u 19 časova". Meni je bilo čudno, jer mi za to nije rekao, da je lutao i da ga je policija vratila kući. Bio je senilan, bilo je momenata kada je bio bolji, kada mu se moglo verovati i kada nije. Na nedelju dana mu se menjalo stanje, veli Lidija. Kaže da je brat imao vikendicu u selu Supovac i da je ranije često putovao vozom, pa je sa policijom, išla i tamo da ga traže.
Otišli smo u vikendicu, videli da nije skoro dolazio. Jedna komšinica rekla da je bio poslednji put pre godinu dana. Nadala sam se u startu da će da se pojavi živ. Bio je snalažljiv i izdržljiv. Ali, bilo je zimsko vreme, kiša, hladoća koju nije podnosio, nije imao lekove sa sobom, nije mogao da hoda. Kako je vreme išlo nada je bila sve manja. Sve dok nisu našli telo. On je jedva hodao, što bi bio tu? Verovatno je hteo opet da ode do vikendice pa je sišao u Mezgraji, krenuo pored pruge, sapleo se i pao. Nije mogao da ustane i ostao je tu. Kada su našli telo, pitala sam jel ima torbicu, koju je uvek nosio na ramenu. Rekli su – ima. Kada sam videla džemper koji sam ja nekada prodavala u robnoj kući "Mladost" i koji sam mu kupila, bila sam sigurna da je on - priča Lidija kroz suze.
Kurir.rs/Blic
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore