OTKRIVAMO GDE JE I ŠTA RADI LUKA BOJOVIĆ: Pre 17 dana deportovan u Srbiju posle deset godina iza rešetaka, samo ga ONA posećuje!

Luka Bojović, koji važi za jednog od najmoćnijih ljudi srpskog podzemlja, deportovan je iz Španije 30. novembra, a otkako je tog dana uveče sleteo na beogradski aerodrom "Nikola Tesla", niko ga, osim najužih članova porodice, više nije video. Prema rečima našeg dobro obaveštenog izvora, Bojović, koji je u Srbiji slobodan čovek, odlučio je da se na neko vreme povuče u ilegalu, a vreme navodno provodi van Beograda.

Izbegava kontakte

- On je napustio prestonicu, u Srbiji je, ali na sasvim drugoj lokaciji. Sada se viđa samo s majkom, slikarkom Anđelkom, a kada je prvi put posle toliko godina došao u Srbiju, video se i sa rođenom sestrom Marijom i zetom Draganom Vasiljkovićem. Ne želi da se eksponira i izbegava suvišne kontakte, svestan je da mu je bezbednost ugrožena, ali to nije jedini razlog. Oko njega vlada velika pompa, pa izbegava da ljudima upada u oči - kaže izvor Kurira blizak porodici.

Kako dalje objašnjava, Bojović za ovih 17 dana, koliko je u Srbiji, navodno nije obišao Novo groblje, gde su mu sahranjeni otac Vuk, brat Nikola, kum Dragoslav Miloradović, prijatelj Rade Rakonjac, kao i advokat Dragoslav Miša Ognjanović.

- Svi ovi ljudi preminuli su tokom njegovog boravka u zatvoru u Španiji. Jedino mu je otac umro prirodnom smrću, svi ostali su ubijeni u mafijaškim sačekušama. Njihove smrti dovođene su u vezu s Lukom - podseća naš izvor i dodaje: - Bilo je očekivano da obiđe grobove najmilijih i da im zapali sveće, ali to se, koliko mi znamo, nije dogodilo. Bojović nije došao na groblje, umesto toga, sveće je upalio u jednoj crkvi. U svetinji se pomolio za duše svojih bližnjih. Odlučio je da je bolje da ne ide na groblje jer bi moglo biti opasno, a odao je počast mrtvima u crkvi. Inače je jako pobožan čovek, posvećen veri i molitvama.

Podsetimo, Luka Bojović je 30. novembra letom iz Madrida u pratnji dva policajca deportovan u Srbiju, nakon što je tamošnji sud odlučio da mu odobri uslovni otpust i protera ga. On je tamo bio osuđen na 18 godina zbog ilegalnog oružja i falsifikovanja dokumenata, dok je za ubistvo Milana Jurišića Jureta oslobođen.

Teolog Miloš Stojković za Kurir

Beskrajno sam zahvalan porodici Bojović na humanosti koju su pokazali

- Sa ocem Luke Bojovića, gospodinom Vukom Bojovićem, mogu slobodno reći da sam bio prijatelji. To je čovek vredan divljenja i ponosa. Pomagao mi je srdačno u nekim humanitarnim akcijama koje sam organizovao. Konkretno, poklanjao je krave za ekonomiju jednog srpskog manastira koju čuva decu ometenu u razvoju i to baš na moj predlog. Moram vam reći da je za jednu devojčicu sa Kosova i Metohije iz jedne enklave pripitomio vevericu i zamolio me da joj dostavim na KiM toj maloj srpskoj heroini kako je nazvao. Njegova ćerka, a Lukina sestra Marija Bojović svake godine u Beogradu dočekuje srpsku decu sa Kosova i Metohije kao i onu prognanu sa Kosova i Metohije i organizuje im besplatne obilaske zološkog vrta i drugih znamenitih mesta prestonice.

Kada sam nedavno organizovao u Sijarinskoj banji u blizini Kosova i Metohije,dakle, jedan važan događaj za srpski narod preko prijatelja koje zajedno poznajemo, pomoć je poslao i Luka Bojović. I na tome mu neizmerno hvala. Njegov otac, sestra, majka dali su značajan doprinos srpskom narodu, našoj kulturi i otadžbini. To nikako ne smemo zaboraviti. Luka Bojović u Srbiji jeste slobodan čovek o tome su odluku doneli sudovi naše otadžbine Srbije, a ne neki drugi i zato što se mene tiče Luku ću uvek poštovati kao pravoslavnog Srbina, humanistu, a onima koji mu sude bilo rečima ili nečim drugim savetujem da pogledaju prvo sebe, pa da onda neka sude drugome. Ne trebamo mi ljudi preuzmati ulogu Boga koji je vrhovni sudija svakome od nas. Zato, Luki želim puno uspeha i negovoj porodici u njegovoj otadžbini, takođe radosti sreće, blagostanja i napretka. Lukini prijatelji su u Sijarinskoj banji na jednom dečijem kampu donirali srpske zastave, a oni su danas članovi udruženja srpka dobrovoljačka garda to su ipak ljudi koji su se borili za slobodu naše otadžbije mnogi od njih su i bez ruku i bez nogu ostali i to Srbi ne smeju da zaborave. Ponosan sam što poznajem porodicu Bojović i tako će što se mene tiče ostati zauvek.

Ljiljana Stanišić, Kurir.rs