Zorana Stevanovića zvanog Kiri, majora KOS i bliskog saradnika Željka Ražnatovića Arkana, likvidirala je hrvatska tajna služba da ne bi otkrio spisak njihovih špijuna koji su tada vršljali po Jugoslaviji.

Kiri je ubijen 30. avgusta 1996. u srcu Beograda, ispred hotela "Metropol", a izvršilac i nalogodavci su posle više od 22 godine zvanično ostali nepoznati.

- Stevanović je, kao čovek za vezu sa saradnicima širom Evrope i blizak čelnicima naših službi, preko svojih hrvatskih saradnika došao do spiska Tuđmanovih špijuna, sa sve imenima i preciznim iznosima koliko je koji od njih bio plaćen. Šefovima je najavio da im donosi "bombu", ali ga je neko izgleda ocinkario. Likvidator ga je sačekao na putu ka centrali KOS i pred "Metropolom" u njega ispalio dva kratka rafala. Tri metka su ga pogodila u glavu, a pet u leđa, a hice niko nije čuo jer je škorpion imao prigušivač - kaže sagovornik Republike.

kiri-2.jpg
Printscreen/Youtube/Rudar 7 

UBICU ČEKAO AUTO

Stevanović je pao kao pokošen, a ubica je dograbio njegovu torbu i uputio se ka Pravnom fakultetu, gde ga je, kako se pretpostavlja, sačekao automobil kojim je nestao bez traga. Pošto je obavio prljavi posao, čak je poštedeo frizera, jedinog svedoka, očigledno uveren da opis neće mnogo pomoći policiji (frizer je samo rekao da se radi o mladom i neobrijanom čoveku) i da će on dotad biti daleko.

Kiri je bio jedan od osnivača Arkanove Srpske dobrovoljačke garde, a tokom rata je bio u odabranoj specijalnoj brigadi, koja je brojala samo 17 ljudi. Već tada se zamerio Hrvatima jer je delovao i u njihovoj pozadini i donosio dragocene podatke o broju, naoružanju i planovima Tuđmanovih bojovnika. Bio je rođen za obaveštajca i veliki Srbin, svedočili su neki od njegovih saboraca. Nije izazivao sumnju jer je imao dečje lice. Posle rata, kao agent KOS, radio je u Nemačkoj, koja je bila ustaško leglo, Švedskoj i Češkoj. Krajem 1990. s Arkanom i još petoricom hapšen je kod Dvora na Uni, ali su svi pušteni.

SKRETANJE ISTRAGE

Zvanično, u jednom trenutku se manuo opasnog zanata i okrenuo biznisu, pa je čak bio i generalni zastupnik italijanskog "Čempiona". Međutim, to je bio samo paravan jer je i dalje nastavio s kontraobaveštajnim radom i posle dugog istraživanja se dokopao spiska hrvatskih špijuna, koji mu je i došao glave.

- Još i tada se sumnjalo da ga je ocinkario neko kome je verovao, a ko je, u stvari, bio dvostruki agent. Nije isključeno ni da se radi o nekom iz vrha naše službe ko ni po koju cenu nije smeo da dozvoli da bude otkriven. Zanimljivo je da se MUP povodom ubistva nije oglasio čak ni saopštenjem. Na spisku su, navodno, bili i oni koji su kasnije istragu usmerili ka klanu "Amerika", ali to nikad nije dokazano - dodaje sagovornik.

Pored najuže porodice (oca, sina, ćerkice od nekoliko meseci i supruge), od Stevanovića su se na Novom groblju u Beogradu oprostili i njegovi prijatelji iz brigade. Zvaničnih predstavnika iz KOS i Državne bezbednosti nije bilo.

0409-epa-dragovejnovic.jpg
EPA 

Hapšeni u Dvoru na Uni, pa oslobođeni

Kirijevo ime se u medijima prvi put pojavilo 2. decembra 1990, kada ga je u grupi nazvanoj "Četnička šestorka" uhapsila hrvatska policija u mestu Hrtici kod Dvora na Uni. S njim u "micubišiju" punom oružja tada su privedeni i Arkan, Dušan Bandić, Dušan Carić, Milan Knežević i Ljuban Dragosavljević (prva trojica iz Beograda, a ostali iz Kostajnice).

U istrazi Arkan je izjavio da je na put u Knin krenuo iz avanturističkih razloga jer se sporečkao sa suprugom Natalijom zbog njenog puta u Rim. Oružje, kako je rekao, poneo je jer je bio izložen ozbiljnim pretnjama zbog angažovanja na neutralisanju uticaja Vojislava Šešelja i Vuka Draškovića na Zvezdine navijače.

Stevanović je hrvatskim policajcima rekao da je na put krenuo "jer nije imao pametnija posla", a da je sve oružje iz kuće poneo sa sobom zato što mu je tada u gostima bila tašta "koja voli da pretura po stvarima", a on nije želeo da ona vidi to oružje.

Na intervenciju iz Beogradu, svi su oslobođeni.

Osveta pilotu Parađinu

Sumnja se da je, kao žrtva hrvatske službe, pao i pukovnik JNA pilot Željko Parađin, koji je s leđa ubijen u Zemunu 23. januara 1992. dok je čekao ćerku iz škole.

On je samo nekoliko nedelja ranije na poligonu u Novim Čakovcima uništio lansere s raketama skad i pritom razneo 50 hrvatskih vojnika, kao i instruktore iz Nemačke koji su Zagrebu i dali te rakete.

Agenti u Beogradu su odmah aktivirani da po svaku cenu ubiju Parađina. Posle nekoliko neuspešnih pokušaja izrešetali su ga kriminalci Mile Bakić i Milorad Maćešić, koji su na sudu oslobođeni uprkos zahtevima RV i PVO da što pre budu osuđeni. Obojica su kasnije ubijena, a kolaju dve verzije: da ih je likvidirala hrvatska služba, kao nezgodne svedoke, ili pripadnici KOS da bi se osvetili za smrt Parađina.

Široj javnosti nije poznato da su posle Parađina ubijeni i kopilot i mehaničar koji su s njim učestvovali u akciji uništavanja skadova.

(Kurir.rs/Republika)