NENAD PERIŠ OTVORIO DUŠU ZA KURIR: Ja sam nestankom sina izgubio svoje ime i prezime, a postao sam Matejev otac i drago mi je!

Ova godina je bila neverovatno tragična i celoj našoj porodici je promenila život. Matej je otišao sa ovog sveta iznenada. Iz potrebe da proslavi dolazak Nove godine dogodilo se to što se dogodilo i nepovratno se sve promenilo.

U jednom trenutku Matej je izašao napolje i više se nikada nije vratio. Kako je istragom utvrđeno, on je upao u Savu i udavio se iste večeri, a telo je posle do sad neviđene potrage, pronađeno u Dunau na Adi Huji.

Cilj života se promenio

Mladićev otac smogao je snage i otvorio nam dušu, naglasivši "da je njegov život sada obojen nekom drugom bojom".

- Cilj života se promenio, mi smo morali da pronađeno dodatnu snagu, cilj i motiv da bismo to kako znamo i umemo prihavtili - drhtavim glasom kaže Nenad:

- Samo na trenutke uspem da skrenem misli, da se posvetim nečemu drugom, ali vratim se Mateju natrag. Bogu ipak zahvaljujem na svemu, svi nosimo krst koji smo dobili i on nikada nije težak, zato treba verovati i nadati se tom ponovnom sustretu sa Metejem, nastaviti hodati napred, što nikako nije lako.

Periš objašnjava da porodica i sada svaki uspeh deli sa Matejem kao da je tu.

- Njegove sestre idu u školu i svaki njihov napredak je sa njim, osećamo da smo zajedno i da se zajedno radujemo. Meni je jako važno da osećam Matejevu ljubav koju je svima nama podelio. U svakom trenutku, kada me čovek prepozna na ulici, on vidi Mateja. Ja sam njegovim nestankom za mnoge ljude postao Matejev otac, izgubio sam svoje ime i prezime, a postao sam njegov otac i to mi je iskreno drago. Ono što je Matej podelio među svim ljudima ja još ne mogu da razumem, to je bila ogromna navala emocija i ja sa zadovoljstvom prihvatam to da me ljudi tako prepoznaju, kao njegovog oca.

Nenad Periš se prisetio i poslednjeg susreta sa sinom i ispričao kako je taj dan za njegovu porodicu izgledao godinu dana kasnije, bez Mateja.

- Za Božić, 25. decembra je bilo godinu dana kada smo poslednji put zajedno ručali i kada smo poslednji put zajedno igrali karte on, njegove dve sestre i ja. Te partije su nam bila jako zanimljive, radosne, svi smo to voleli. Sećali smo se tačno gde je ko sedeo i proživljavali taj trenutak. Sad će doći i dan njegovog nestanka, moramo i to proći svi zajedno. Obeležićemo i to u krugu porodice i bliskih prijatelja, biće održana misa zadušnica. Siguran sam i da ćemo taj dan biti bliže Mateju - kaže nam Nenad ne krijući suze.

Žao mi je što pate

Govoreći o Matejevim drugovima s kojima je pre godinu dana krenuo na put bez povratka, Nenad kaže da njima ništa ne zamera:

- Par puta sam video njegove prijatelje, to su mladi ljudi i nastavljaju, naravno, živote kako mogu opterećeni tim nesrećnim događajem. Sve mi je to jako teško, ali i njima je mnogo teško, pogotovo u ovim trenucima kada sigurno proživljavaju ono što se događalo pre godinu dana i žao mi je svih koji pate zbog tog događaja.

Nenad Periš je, kako kaže, nastavio svoj život kako je znao i umeo uz konstantnu podršku ljudi koji ga okružuju.

- Radim, nastavljam sa životom, nisam prekidao, ali kolege i svi ljudi oko mene imaju mnogo razumevanja zbog svega što se dogodilo. Vaterpolo je i dalje moj hobi, sudim i dalje te utakmice, bio sam na Evropskom prvenstu, Azijskom, naravno sve je to drugačije nego što je bilo. Želim da verujem da je moj sin tu sa mnom i da mi pomaže u svemu tome - objašnjava kako uspeva da nastavi dalje posle tragedije koja ga je zadesila.

Naš sagovornik ističe i da je tokom ovih godinu dana dobio puno pozitivnih emocija i misli od ljudi koje ni ne poznaje i da mu to mnogo znači.

Patrijarh Porfirije

- Dobio sam čestitke za Božić od patrijarha srpskog Porfirija i nadbiskupa beogradskog Stanislava, mnogo sam na tome zahvalan jer to pokazuje jedno zajedništvo u veri, ali i ljudsko zajedništvo. Ljudskost ne poznaje granice i ona prolazi sve barijere koje smo mi sami postavili, ne znamo ni zbog čega. Ja sam najlepše želje dobijapo od ljudi iz Srbije, Hrvatske, sa prostora cele bivše Jugoslavije, i jako sma na tome zahvalan, što su svi ljudi pokazali ljudskost i razumeli tragediju. Zbog vere i svih pozitivnih emocija koje sam dobijao od ljudi znam da sam postao bolji čovek - zaključuje Nenad Periš za Kurir.

Kurir.rs - Dijana Antonijević