SCENA KAO IZ KUMA, U SMOKINGU S LEPTIR-MAŠNOM, U RUCI MU TOMPUS: Ovako je Giška proslavio rođendan u italijanskom zatvoru (FOTO)

Bilo je to polovinom septembra na samom početku građanskog rata u Hrvatskoj, on je tada bio komandant tzv. Srpske garde. Navodno je ubijen s leđa, kažu, jednim metkom - ulazna rana bila je ispod leve strane grudnog koša, a izlazna sa desne, između kuka i bubrega.

Tako je pre nešto više od 31 godine u Lici je ubijen Đorđe Božović Giška.

Sa gardistima otišao je na ratište u Liku agusta 1991. Srpska garda je tu bila angažovana u borbi za Gospić. Giška i njegovi ratnici uspeli su da zauzmu više od polovine grada kada je 15. septembra metak ispaljen u njega.

Podsetimo, posmrtni ostaci Đorđa Božovića Giške preneti su 14. oktobra 2017. iz Beograda u Crnu Goru. Sahranjen je u porodičnoj grobnici u selu Bezjovo u Kučima, u prisustvu porodice, prijatelja i saboraca. Njegova familija zapamtila mu je ove reči: "Ako me donesete mrtvog, sahranite me u Kučima".

Takve su tada po Beogradu zvali žestok momak sa asfalta

Đorđe Božović Giška rođen je 16. septembra 1955. u Peći, a potom se sa porodicom preselio u Inđiju. Posle smrti oca Giška se sa majkom Milenom i sestrom Slavicom se seli u Beograd.

Vreme je provodio na Voždovcu na kojem je sprijateljio sa Branislavom Matićem Belim. Tada postaje član bokserskog kluba Radnički. Kao tinejdžer u uličnoj tuči izboden nožem. Nakon što je preživeo povrede koje su bile opasne po život dobio je nadimak - Giška. Za njega se čulo kada je imao samo 13 godina. Tada je pobegao preko granice u Italiju - bez pasoša. Vratio se par dana kasnije.

O tome je počelo uveliko da se priča po Voždovcu, a neki kažu da se posle družio sa Borisom Petkovim i Rankom Rubežićem. Četiri godine kasnije otišao je preko i radio je po Austriji, Francuskoj, Nemačkoj, Belgiji.

Proslava rođendana u italijanskom zatvoru

Prvi put uhapšen je u Belgiji 1974. Na slobodu je bio pušten posle šest meseci. Iz Belgije prelazi u Francusku, ali opet upada u problem. Navodno, pucao je na policiju u Parizu. Posle isteka kazne vraća se u Jugoslaviju, gde je ponovo dospeo u zatvor na kraće vreme.

O radu za Službu

Početkom 1980-tih godina prošlog veka, Gišku angažuje tadašnja Savezna državna bezbednost da u “interesu države” odradi neke poslove u zamenu za amnestiju i miran boravak u Jugoslaviji.

Početkom 1990-tih, kada je usledila priča o “žestokim momcima sa asfalta” dovodili su Gišku u vezu sa likvidacijom bivšeg hrvatskog komunističkog funkcionera i direktora zagrebačke naftne kompanije INA Stjepana Đurekovića.

Uoči raspada Jugoslavije, Giška je sa svojom ekipom prišao Srpskom pokretu obnove Vuka Draškovića, a sa prvim izbijanjem srpsko-hrvatskih sukoba i puškaranja u leto 1991. Giška sa svojim nerazdvojim drugarom Branislavom Matićem Belim, koji je inače bio i jedan od finansijera SPO, osniva prvu paravojnu formaciju pod nazivom Srpska garda.

„Kao najveća stvar u vreme moje mladosti računalo se da treba biti od koristi komunističkoj državi, ići preko granice da se boriš protiv ustaša i političkih emigranata. To je bio san svakog beogradskog mangupa“, govorio je navodno Giška.

Na prozivke da je kriminalac javno je govorio:

- Onima koji me optužuju da sam kriminalac kažem: u Beogradu sam se pročuo kao dosta dobar bokser, vredan u školi, a željan svega. Hoću da se i provedem, volim devojke, a para nema. Kako se snaći? Predloži ovaj ono, ajde sitno, ajde krupno, ajde pljačka… Krenuo sam iz neke želje za avanturizmom, za nekim glupiranjem, i toga se danas stidim. Ali ja to časno zovem pravim imenom.”

Inače, tada je formirana Srpska dobrovoljačka garda Željka Ražnatovića Arkana, kao protivteža Srpskoj gardi. Gišku je to navodno naljutilo pa je Arkana nazvao "tulumbarom", jer je ovaj otvorio poslastičarnicu u svojoj kući.

Kurir.rs/Facebook Legende devedesetih/Youtube/Wikipedia