KAKVA JE SUDBINA DEVOJČICE KOJU JE OTAC GODINAMA DRŽAO KAO ROBA U KADI: Psiholog otkriva koji je mogući scenario

Slučaj devojčice (8) koju su policijski službenici pre nekoliko dana pronašli u kupatilu, živela je u stravičnim uslovima. Kako se sumnja, njen otac Uroš P. izgladnjivao je, zanemarivao i svoju osmogodišnju ćerku držao zaključanu u kupatilu kao roba.

Uroš je juče je uhapšen, a sutra bi trebalo da bude saslušan u Prvom Osnovnom tužilaštvu u Beoradu. Ministarstvo prosvete juče je potvrdilo da devojčica nije bila upisana u školu, te da povodom ovog slučaja, škola nije mogla da reaguje. Kako je još navedeno, evidenciju o upisu đaka vodi opština na kojoj je dete prijavljeno, te i da će istraga pokazati ko je "zakazao" u ovom slučaju. Juče se oglasilo i Ministarstvo za brigu o porodici, a ministar je naveo sledeće:

"Ono što ćemo uraditi u narednom periodu je da ćemo izvršiti nadzor nad stručnim radom gradskog centra za socijalni rad u Beogradu u postupku koji su ranije vodili u odnosu na ovu porodicu koja je bila na njihovoj evidenciji, a takođe ćemo izvršiti nadzor i u odnosu na postupanje gradskog centra za specijalni rad u odnosu na postupanje nakon ovog događaja", istakao je Vukota Vlahović iz Ministarstva za brigu o porodici.

Devojčica (8) se trenutno nalazi u Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj, gde je primljena radi rehidratacije i realimentacije. Takođe je saopšteno da devojčica nikada nije bila kod lekara, niti je otac izvodio iz stana. Po svemu sudeći, dete je pretrpelo veliku traumu. Psiholog Brankica Stanojević, pojasnila je koje korake bi trebalo preduzeti, na osnovu informacija koje imamo o devojčici i njenom dosadašnjem životu, kao i o stanju u kom su je policijski službenici pronašli.

Važno je napomenuti i da je dete u trenutku spašavanja imalo svega oko 10 kilograma, za svojih 8 godina života, što jasno ukazuje na neuhranjenost i zanemarivanje od strane roditelja kom je sud 2016. godina dodelio dete.

Brankici smo predočili sva saznanja koja trenutno imamo o devojčici i upitali je da li postoji mogućnost da se ovo dete ikada oporavi od trauma koje je sve ove godine proživljavalo, na koji način se njoj može pomoći, kada bi bio najbolji trenutak za početak socijalizacije i kakvo je njeno mišljenje o celom slučaju gledajući sa aspekta nekog ko svakodnevno prolazi različite seanse sa decom i roditeljima.

Slučaj ove devojčice zaista je strašan. Pogotovo je užasavajuće to što se sve dešava u ogromnom gradu, a ne u nekom bespuću. Nije mi jasno kako niko nije registrovao da dete nije uključeno u obrazovni sistem (predškolsko i školu) ,da nije vakcinisano, da nema zdravstveni karton. Dete je moralo po rođenju negde da bude prijavljeno iz porodilišta u nekoj opštini. Niko nije reagovao da se dete ne pojavljuje u redovnim procedurama. Morala je da bude negde na nekom spisku i svaki od sistema trebalo je da reaguje kada se nije pojavljivala tamo gde je trebalo da bude, u ovom slučaju škola u kojoj je trebalo da bude upisana trebalo je da obavesti nadležnu lokalnu samoupravu da dete nije upisano. Sistem je negde ozbiljno zatajio, ističe psiholog.

Psiholog poseban značaj daje ranoj socijalizaciji i ranom učenju.

Što se same devojčice tiče, nemam dovoljno podataka o tome koliko je dugo bila izložena zanemarivanju, da li je bila izložena i zlostavljanju i nasilju, da li je imala neki oblik pozitivne emocionalne povezanosti sa nekom osobom i sl. U svakom slučaju ovakvo životno iskustvo kome je bila izložena, bez sumnje će ostaviti posledice na njen dalji psihički razvoj. Rana socijalizacija i rano učenje kome je dete izloženo od ogromne su važnosti za dalji mentalni napredak svakog deteta. Što zanemarivanje ranije uzrasno počne i duže traje, posledice su veće. Te posledece se odnose i na kognitivni i na socijalni i na emocionalni razvoj, dodaje.

Brankica je istakla i važnost sistematske dugotrajne stručne pomoći, kako bi nakon svih trauma sa kojima se suočila mogla donekle da nastavi sa normalnim životom.

Jako je bitno da dete što pre dobije adekvatan tretman koji podrazumeva rad sa velikim brojem stručnjaka u zavisnosti od konkretnog stanja u kome se nalazi. Dakle, prvi korak je da se dete zdravstveno zbrine i dobije medicinsku pomoć i lečenje ako je potrebno, a onda da se odradi kompletna procena njenog emocionalnog i kognitivnog statusa. U zavisnosti od njenih potreba sa njom bi trebalo da rade psiholog, pedagog, logoped, defektolog, socijalni radnik...U kasnijim fazama oporavka trebalo bi da se polako integriše u socijalno okruženje. U svakom slučaju ovoj devojčici treba sistematska dugotrajna stručna pomoć i podrška. Može se očekivati njen oporavaka ali u kojoj meri i kojom brzinom, teško je reći, zaključila je Stanojević.

Podsetimo, do sada je Prvo osnovno javno tužilaštvo došlo do saznanja da je devojčica - dete (2015) odlukom suda povereno na staranje ocu, s obzirom na to da je majka ranije bila zavisnik, a da je utvrđeno da je otac podoban roditelj. U Prvom osnovnom sudu, međutim, kažu da presudom dete nije povereno ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava.

Tužbom Gradskog centra za socijalni rad Odeljenje Palilula od 5.aprila 2016. godine traženo je da se N.T. potpuno liši roditeljskog prava, a Uroš Pašajlić delimično u odnosu na maloletno dete L.P. Prvi osnovni sud u Beogradu je dana 15.05.2018. godine doneo pravnosnažnu presudu kojom je delimično lišio roditeljskog prava tuženu N.T, i to prava na čuvanje, podizanje, vaspitavanje, obrazovanje, zastupanje, upravljanje i raspolaganje imovinom maloletnog deteta, dok je u preostalom delu kojom je traženo da se tužena N.T. potpuno liši roditeljskog prava, a tuženi Uroš delimično liši roditeljskog prava tužbeni zahtev odbijen, a ujedno je odbijen i predlog tuženog U.P. kojim je tražio da sud odredi privremenu meru kojom bi do pravnosnažnog okončanja postupka maloletno dete poverio ocu radi samostalnog vršenja roditeljskog prava.

Odluka je doneta na osnovu nalaza i mišljenja Komisije sudskih veštaka Klinike za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević” od 31.05.2017. godine iz kog proizlazi da kod N.T. nema namere zanemarivanja roditeljskih dužnosti, dok je tuženi Uroš Pašajlić ocenjen kao adekvatan roditelj koji ima psihološke i materijalne dispozicije za preuzimanje samostalne brige nad maloletnom L.P, kao i da poseduje uslove za život maloletnog deteta u svom domaćinstvu i da je sposoban da stvori materijalna sredstva za odgajanje deteta.

Navedenom presudom maloletno dete nije povereno ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava, a iz obrazloženja presude proizilazi da je rešenjem Gradskog centara za socijalni rad-Odeljenje Palilula od 13.07.2016. godine maloletnoj L.P. priznato pravo na smeštaj u ustanovu za zaštitu odojčadi, dece i omladine. Ovo je jedini postupak koji je vođen za vršenje roditeljskog prava nad maloletnom L.P. pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu.

Kurir.rs/Espreso