"Imala sam običaj, još dok sam bila mala, da ga poljubim pre odlaska na posao. Juče mi je rekao : "Neka poljubićeš me kad se vratim", priča ćerka Živote Mitrovića (59) koji je preminuo juče dok je vozio autobus na liniji 56.

Vozač autobusa "56" Života Mitrović (59) iz Beograda osetio je sinoć da će mu pozliti za volanom i uspeo da spasi živote putnika i ostalih učesnika u saobraćaju tako što je autobus usmerio kao parkiranim vozilima i zid. Iza sebe je ostavio suprugu, tri ćerke i dve unuke.

Nesreća se dogodila juče oko 19 časova na uglu ulica Trgovačke i braće Vučković.

autobus.jpg
Kurir/Čitalac Kurira 

- Čula sam da je bila nesreća i da je učestvovao autobus. U tom trenutku majka je pokušavala da dobije oca na telefon. Zvonio je, ali se on nije javljao. Rekla sam joj :"Moj tata je umro". Osetila sam da je on nastradao. Kada smo došli na mesto nesreće videla sam njegov ranac, jednu patiku, "nitroglicerin" i jaknu. Njega su odvezli na obdukciju. Uvek mi je govorio: "Ne sahranjujte me odmah, čekajte dva tri dana da se uverite da sam mrtav"- počinje svoju ispovest Životina ćerka, Zorica Mitrović.

Prema njenim rečima, umeo je Života često da kaže: "Voleo bih da umrem u autobusu".

- Godinama je vozio "56". Retko se događalo da bude na drugoj liniji. Poslednjih dana mi je govorio da ga hvata neka jeza, da mu je hladno i da je umoran. Juče je ustao oko 12 sati. Bio je raspoložen i smejao se dok nije krenuo na posao. Rekao mi je da se baš naspavao i da se oseća super. Imala sam običaj, još dok sam bila mala, da ga poljubim pre odlaska na posao. Juče mi je rekao : "Neka poljubićeš me kad se vratim"- jedva govori Zorica.

zivota-mitrovic.jpg
Printscreen/Facebook 

Porodica nastradalog Živote kaže da su ponosni na njega jer je ispao heroj i izbegao veliku tragediju. Do poslednjeg daha razmišljao je kako da spasi putnike i sve učesnike u saobraćaju.

- Moj tata je bio divan. Pravi naš prijatelj. Uvek nasmejan i požrtvovan za sve nas- kaže Zorica.

Istraga u ovom slučaju je u toku.

Kurir.rs/Telegraf