NIKOLINU OTAC ZAKLAO KAD JE IMALA SAMO 4 MESECA: Sahranili je u naručju MAJKE, a deda Duško danas se obratio REČIMA KOJE LEDE KRV

Novi Sad ni danas se nije potpuno oporavio od stravične porodične tragedije, koja je u noći 14. na 15. avgust 2016. godine zadesila Duška i Ljiljanu Đurđić iz Veternika, kada je njihov zet Arpad Sabo (31) na najsvirepiji način ubio ćerku Slavicu (24) i unuku Nikolinu, bebu staru svega četiri meseca čiji je on bio otac.

Duško je 2020. godine potresnim rečima napisao knjigu "Čudovišta su izašla iz bajki", koju je posvetio porodičnoj tragediji, a povodom rođendana svoje tragično stradale unuke, koja je rođena 12. aprila 2016 godine, obratio se javnosti u grupi "Tate Novosađani".

Da je njen otac nije ubio, Nikolina bi ove godine krenula u prvi razred osnovne škole.

Duško je napisao da nijedan dan ne prođe, a da on i njegova supruga ne pomisle na Nikolinu, na svoju ćerku, kao i na sve one trenutke koje, nažalost, nikada neće doživeti.

"Mila naša Nina..."

"A, bio bi joj 7. rođendan, i krenula bi u školu...

Nekako polako stiže i sedma godina, rođendan koji možda slaviš negde na nebu, sa svojom majkom, i drugim anđelima. Tvoji baka i deda i dalje žive u beskrajnoj tuzi, neprestano misleći na vas.

Mila naša Nina...umesto da se radujemo tvom odrastanju, dečijim nestašlucima, živimo onako bez imalo nade u neke svetlije dane. Svesni uskraćene radosti, odustali smo od svega šta život čini, nadajući se da sve ovo neće dugo trajati, i da ćemo se možda i pronaći negde...tamo.

Našoj miloj unuki, Nini...uskraćenoj za život od strane monstruma od svog oca.

Žrtva nasilja u porodici, ubijena sa svojom majkom u Veterniku, Avgusta 2016

Nikolina-Nina (12.04. 2016 - 15. 08. 2016)

DUŠKO i LJILJANA ĐURĐIĆ

Zovem se Nikolina.

Najmlađa sam žrtva nasilja u porodici. Rođena sam na današnji dan kao zdravo i srećno dete. U porodilištu sam pri rodjenju dobila ocenu 10. Niko nije bio srećniji od moje majke, sa kojom sam provela svaki tren svog kratkog života. Roditeljima moje majke bila sam vrhunac sreće njihovog života i ispunjenje svih želja, koje svaki čovek poželi.

Sve to je uništio onaj koji me je i stvorio, moj otac! Trebao je da bude moj zaštitnik, onaj na koga ću se uvek osloniti u svom životu...da me podučava i sprema za život pored majke. Nije mi dozvolio da osetim radost života, odrastanje, prve zubiće, reči, korake.

Da osetim čari igre i radosti, da učim slova, idem u školu...sve ono što je namenjeno svakome ko se rodi. Oduzeo mi je sve to kao i mojoj majci...sve snove i planove koje je imala za mene…budućnost. Mislila sam da me voli, gledajući ga mojim malim oćima, a u stvari nije. Niko ne treba da uništi ono što je stvorio. Nijedno dete to ne zaslužuje...deca su za to da se vole, paze, neguju kad su bolesna...a ne da ih sprečavaš da žive.

Sada smo zajedno na nekom mirnijem mestu. Danas bih napunila 7 godina, duvala svećicu na torti, dobijala poklone I igrala se sa drugarima. Umesto toga, baba i deda će nam upaliti sveću na grobu I plakati gledajući naše slike.

Ne dozvolite da se tako nešto ikad više dogodi!

Posvećeno žrtvama ubistva, u Veterniku,

mojoj ćerki i unuci...14-08.2016. Kao i svim ostalim žrtvama nasilja u porodici.

Nikolina Sabo 12.04.2016-14.08.2016

Slavica Sabo rođ.Đurđić 17.11.1992-14.08.2016.", stajalo je na kraju objave koja je svima koji su je pročitali, izazvala knedlu u grlu.

Kurir.rs