SPECIJALNA EMISIJA KURIR TELEVIZIJE! Psiholog: Ako primetimo ove REAKCIJE deteta, onda moramo MOMENTALNO da razgovaramo sa njim!
Pravo na život, kao osnovno ljudsko pravo i preduslov za ostvarivanje ostalih ljudskih prava, zaštićeno na različite načine, se ipak krši. Gde god da se osvrnemo, pogledamo, susrećemo se sa nasiljem, a nažalost i sa ubistvima. U tipologiji kriminaliteta, ubistva predstavljaju najteži oblik krvnih delikata, a kao izvršioci ovih krivičnih dela javljaju se kako punoletna, tako maloletna lica, pa i deca.
Ubistva se vrše u porodicama, na ulici, u školama i to u svako doba dana ili godine planirana ili neisplanirana.
Na današnji dan širom Beograda i Mladenovca sahranjuju se deca i mladi ljudi kojima je neko oduzeo pravo na život, na novi dan, pravo na ljubav, na školovanje, na putovanje, na zagrljaj majke! Svi postavljamo isto pitanje: Zašto i ko je kriv? Porodica, društvo, sistem, škola, policija, ulica, pedagog, drug iz klupe? Možda nikada ne pronadjemo odgovor, možda pronadjemo pretpostavke i način da se ovakavi zločini više nikada ne ponove.
Večeras će stručnjaci iz četiri različita ugla analizirati okolnosti dva masovna ubistva 16 mladih ljudi.
Gosti specijalnog izdanja emisije Usijanje su: Bojana Otović Pjanović iz Službe za suzbijanje kriminala UKP, Aleksandar Radivojević, advokat, Darko Trifunović iz Instituta za nacionalnu i međunarodnu bezbednost i Milica Grujić, psiholog.
20:15 Gosti Usijanja Drako Trifunović i Milica Grujić.
U studio su potom ušli Darko Trifunović iz Instituta za nacionalnu i međunarodnu bezbednost i psiholog Milica Grujić.
Grujin se osvrnula na Verterov efekat oponašanja ovakvih zlodela, te je skrenula pažnju da je negativan bilo kakav vid senzalizovanja ovakvih vesti:
- Puno se pitanja postavlja. Vrlo je opasno da se, u ovom trenutku, od ovoga pravi senzacija. Moramo da pazimo na nešto što se u psiholoziji naziva Verterov efekat. To je termin koji ukazuje da postoji tedencija oponašanja, odnosno imitiranja ili inspiracija za neke stvari koje se dese. Moramo da razmislimo oko pisanja o ovim temama. I na Tik-toku, ali i u naslovima, ovo se tereti kao vid takmičenja i to je u ovom trenutku primilo previše pažnje. Moramo da razumemo da će neka labilna osoba, koja ovo posmatra, možda dobiti novu ideju.
Potom je komentarisala da li je U.B. bio inspirisan masakrom u Osnovnoj školi:
- Nasilje rađa nasilje. Ovo dete, ali i mladi čovek su stasali u jednoj opštoj atmosferi nasilja. Kada vidite takve stvari, naravno da se postavlja ideja kako je nasilje jedino rešenje. Postoje traume koje rastu, genetika takođe čini svoje, a nju ne možemo da menjamo. Međutim, možemo da utičemo na okolinu i okruženje u kojem će se nešto razviti ili neće. Mi smo mala zelja kako bi se ovakva dva masakra dogodila u tako kratkom periodu, tako da ne možemo reći da nisu povezani.
Trifunović je detaljnije obrazložio Verterov sindrom:
- Kada vi putem društvenih mreža ili televizije više puta ponavljate sadržinu samoubistva, onda imate povećan broj samoubistva. Tako funkcioniše Verterov sindrom. Ukoliko se u društvu pojavljuju ovakve scene, taj sindrom mutira i onda se pojavljuje u društvu, tako je naučno dokazano. Sve vreme govorimo o posledicama, ali ne govorimo o uzroku. Ne bavimo se analizom elemenata koji su nas doveli do ovoga.
Grujić je rekla da je ključ komunikacije, odnosno da se detetu psihološki pristupi na najbolji mogući način, shodno njegovom uzrastu:
- Roditelj je tu da razgovara sa detetom, u kojem god uzrastu, i da formira kritičko mišljenje. Da ga pita kako je shvatio film ili seriju, kako je razumeo neka dešavanja. Takođe i u ovim nemilim događajima, treba da pričamo sa decom, shodno njihovom uzrastu. Ako primećujemo razne reakcije deteta, oduševljenje, opravdanje, razumevanje, radost, navijanje... To su znaci na koje moramo momentalno da reagujemo i da pričamo sa decom. Moraju i odrasli da pričaju šta je to pogrešno i na kojim nivoima postoji odgovornost, a ono postoji na svim nivoima.
19:15 Gosti Usijanja Bojana Otović Pjanović i Aleksandar Radivojević
Otović je istakla primer ponašanja taksiste kao odgovoran i pozitivno je ocenila intervenciju snaga MUPa.
- Taksista je primer jednog savesnog građanina koji je postupio onako kako bi trebalo svaki građanin da postupi. Od trenutka kad se događaj desio u Malom Orašju gde je ubica iz automobila ispalio nekoliko hitaca i lišio života tri lica, svi rapsoloživi resursi policije su bili nakon jako kratko vremena na terenu. Narednog dana u 8 časova je lišen slobode i zadržan u pritvoru. Imamo 8 mrtvih i 14 lica sa povredama. Ovaj događaj je pokazao koliko zaista MUP ima kapaciteta da može da se nosi sa ovakvim situacijama i da može da realizuje sve aktivnosti koje se događaju na terenu - ocenila je Pjanović.
Radivojević je kontatovao da se slučaj masakra u Mladenovcu ne može okarakterisati kao terorizam, a ubici će kako kaže biti priprećeno maksimalnom zatvorskom kaznom.
- Sa stanovišta prava ne radi se o krivičnom delu terorizma. Terorizam postoji u našem krivičnom zakoniku, ali je to delo drugačije opisano. U pitanju je organizovana volja da se napadnu temelji društva. Da na neki način postoji podređena ideologija koja treba da se sprovede putem određenog krivičnog dela. Slučaj iz Mladenovca će verovatno biti kvalifikovan kao jedno krivično delo što ne umanjuje celu stvar jer će biti zaprećena maksimalna kazna od 40 godina zatvora. Ne vidim ni jedan elemenat koji bi mogao da mu ublaži tu kaznu, ali ostavimo to tužilaštvu i sudu.
- Postoji član o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama. Nalazi veštaka i psihijatrijske struke on bi mogao da se hospitalizuje u ustanovi psihijatrijskog, što bi moglo da bude rešenje i za ovog dečaka koji je počinio ubistva u Ribnikaru.
Otović Pjanović smatra da je i jedan i drugi počinilac zločina imaju poremećenu strukturu ličnosti:
- I u slučaju jednog i drugog događaja mislim da je bilo ozbiljnih poremećaja u strukturi ličnosti počinioca. U prvim slučaju evidentno je i dokazi i objave to dokazuju, a na kraju krajeva i ono što je on sam izjavio. U drugom slučaju mislim da je apsolutno svestan bio šta radi. Ja ne pamtim ovakve događaje od 1945. godine. Ovo je jako teška situacija. Ja svakodnevno samu sebe pitam šta se desilo. Mi imamo zakone koji su jako dobri. Oni se donose na osnovu analize iskustva sa društvenim pojavama. Ceo paket mera koje je naložila vlada ne govore o nemoći sistema nego nešto što zahteva trenutna bezbednosna situacija.
Radivojević je objasnio zbog čega postoje polemike oko uvođenja smrtne kazne:
- Polemika oko smrtne kazne je nešto što postoji kroz vekove. Da li neko ima pravo da legalno nekome oduzmne život. Ideja pravnog sistema jeste da uvek postoji mogućnost resocijalizaciji. Iz tog razolga imate i ograde za maloletne počinioce, jer ne možete tretirati njih isto kao i one koji sa svesnim umišljajem izvršuju teška krivična dela. Mislim da će se polemika oko smrtne kazne nastaviti. Osnovni argument oko smrtne kazne jeste što postoji mogućnost da naprevite grešku pa ustanovite da neko optuženo lice zapravo nije izvršilo krivično delo.
Otović Pjanović je naglasila na koji način su lica koja poseduju poružje u obavezi da ga čuvaju:
- Uslovi čuvaja jesu da oružje mora biti pod sefom ili ključem. Tome ne sme da ima pristup niko od članova porodice, pogotovo ne deca.
A na pitanje voditeljke koliko je ljudi u Srbiji naporužano Otović Pjanović je odgovorila:
- Ne znam tačno ali brojka iznosi oko 766.000. 3.5.2023 smo bili obavezbni da izvedimo podatke o oružanim listovima sa teritorije cele Srbije.
Dodala je sa je videla dečaka ubicu i izrazila uverenje da se radi o natprosečno inteligentnoj mladoj osobi koja je delovala savršeno svesno:
- Ja samo to dete videla i mogu da kažem da se radi o natprosečno inteligentnoj osobi i načitaoj. Apsolutno sam sigurna da je on i te kako svestan. Sigurna sam da će struka reći svoju reč jer je zaista zapanjujuće toliko odsustvo empatije.
Kurir.rs
"VERUJEM DA ĆE ONO ŠTO ĆU REĆI, BITI OD VELIKE VAŽNOSTI ZA GRAĐANE SRBIJE" Predsednik Vučić obraća se naciji večeras u 18 časova