"KAKAV JE TO NEČOVEK, BEZUMNIK, IME NEĆU DA MU ČUJEM" Šta se dešava u selima kod Mladenovca i Smedereva 14 dana posle masakra?

Zlokobna tišina se nadvila nad selima između Mladenovca i Smedereva, gde je pre dve nedelje U. B. (20) izvršio jezivi masakr i ubio osam, a ranio još 14 osoba.

"Ispalio je više od 50 metaka na petoricu mladića"

U. B. zauvek je obeležio ovaj kraj koji će umesto po svojoj lepoti i prirodi ostati upamćen po masovnom ubistvu.

- Šta da vam kažem. Niko moj nije stradao, ali kao da jeste. Gledao sam ih kako tu odrastaju, dok idu u školu, dok su bili deca, igrali se na ulici i po dvorištima, a onda izgiboše - kaže stariji čovek čija je kuća na početku Malog Orašja.

On nije lično video šta se dešavalo kobne noći, ali je čuo već sto puta ispričanu priču. U. B. je ispalio više od 50 metaka na petoricu mladića koji su bili na igralištu i slavili to što je jedan od njih postao ujak, tako je započeo svoj krvavi pir, pa otišao u Dubonu, ostavljajući celo Malo Orašje u čudu i užasu šta je snašlo njihove komšije.

"Fleke od krvi prekrivene belim ružama"

- Kakav je to nečovek, šta je u njegovoj glavi bilo da uradi tako nešto. Bezumnik jedan, neću ni da čujem za njegovo ime - priča žena koja nije htela ni da odgovori na pitanje da li je ubicu poznavala.

Teško je opisati atmosferu u Malom Orašju, ali i u Duboni, gde je sve gotovo preslikano. Kao da je sve progutala tišina i zavila u crno svaki kutak.

Na zidu koji se nalazi usred polja, a gde su se svi okupljali kako bi se družili, sada su buketi belih ruža. I fleke. Fleke od krvi. Meštani, prijatelji, porodice ubijenih tu donose sve što ih na njih seća, omiljena pića, cveće... Miris izgorelih sveća se širi stvarajući posebnu atmosferu poštovanja prema onima koji su prerano otišli.

- Prerano ste nas napustili, anđeli Malog Orašja - piše na jednom buketu.

Kad se kroči u Dubonu, ista knedla stoji u grlu jer je sve preslikano, svuda samo tuga. Na putu ka dvorištu osnovne škole gde se sve odigralo ne može čovek, a da mu se srce ne stegne.

"Brat, sestra i drug stradali zajedno"

Klupa koja je pretrpana cvećem i porukama, postala je glavno mesto sećanja na tragične događaje koji su se odigrali pre 13 dana. Baš na tom mestu, jedan hrabri policajac je žrtvovao svoj život kako bi zaštitio svoju sestru. Isto tu stradao je njihov drug, ceo život su proveli zajedno...

- Poznavala sam N, išle smo zajedno u školu. Uvek je bila nasmejana. Zbog ljubavi koju je imala prema svom bratu, svi smo bili zavidni. Stalno su provodili vreme zajedno. Uvek ju je štitio. Imala je velike snove - kaže drhtavim glasom drugarica ubijene devojke.

M. hrabrost nije mogla da spase ni njega, ni njegovu sestru, niti bilo koga ko se ubici našao na putu. Jedna majka, sa srcem slomljenim na hiljadu delova, ostala je bez dva deteta koji su bila njena duša. Njena bol je neizmerna, a pitanje kako će ona nastaviti dalje ostaje bez odgovora.

"Izgubili smo našu decu, pobi ih manijak sa kalašnjikovom"

Na tom mestu, troje ljudi je izgubilo živote, a sada na kapiji škole stoje njihove slike, sa datumima rođenja i smrti, podsećajući na prerano ugašene mlade duše.

- Nema ovde više ni šta da se vidi, ni da se priča. Izgubili smo našu decu, pobi ih manijak sa kalašnjikovom i još kaže kako nisu hteli da mu se izvine. Gde je ovde pravda? - priča vidno ljut meštanin.

Kako će selo nastaviti dalje? Da li će ikada biti isto kao nekada ranije, kada su se ulice kiptele životom i radosti? Samo su neka od pitanja bez odgovora.

Snovi mladih ljudi su prekinuti u trenu, ostavljajući iza sebe samo gomilu uspomena.

(Kurir.rs/Blic)