BRAT MIHAJLA DIVCA I AKTER FILMA VIDIMO SE U ČITULJI: Mladić je bacio bombu u naš stan, a za 20 dana POGLEDALI SMO SE OČI U OČI!

Predrag Peđa Vladušić, 29 godina posle emitovanja kultnog dokumentarca prvi put je govorio je o turbulentnim devedesetim godinama, krvavom beogradskom asvaltu kao i o ubistvu njegovog brata Mihajla Divca

-Tog dana me je moj pokojni brat Mihajlo Divac pozvao da dođemo kod njegovih drugara sa Zvezdare u neki klub. Ja sam ga poslušao i otišli smo tamo. Ispostavilo se da su bile prisutne kamere, tek tada sam shvatio da će snimati taj film. Sasvim sličajno se to desilo.

-Inače, devedesetih godina mnogi su nosili oružje i bavili se stvarima koje su bile veoma različite od današnjih. Retko ko se bavio sportom. Bila su to druga vremena nego danas - rekao je Vladušić.

Napad bombom

Peđa Vladušić je inače brat od tetke pokojnog Mihajla Divca, koji je ubijen 12. februara 1995. godine u hotelu "Putnik". Njih dvojica često bili na meti drugim grupama i klanovima, pa je jednom bačena bomba na ulazna vrata stana u kojem su zajedno živeli Vladušić i Divac.

- Nisu tada hteli da ubiju Mihajla Divca koji je spavao u stanu, nego su hteli da ubiju mene. Ja sam taj dan bio u Surčinu kod mojih prijatelja. Kada sam se vraćao, pošto smo živeli na četvrtom spratu, u hodniku je neko uklonio neonsku sijalicu. Kraičkom oka sam pogledao da li ima nekog na stepenicama dole i tu se pojavio neki maskirani lik sa oružjem. Brzo sam ušao u stan i otrčao kod Mihajla i rekao mu da neko želi da nas ubije. Otišao sam na terasu i kroz nju ušao u dnevni boravak. Probudio sam njegovu i moju majku pošto su spavale u dnevnom boravku - započeo je Vladušić.

- Tada su se začuli hici i bačena je bomba. Majke su se uznemirile i dobile su povrede od gelera. U tom trenutku napadač je uzviknuo: "policija, predajte se"! Pošto se nikada nisam predao, izvukao sam pištolj iz šteka i zapucao na njega. On je pobegao niz stepenice. Posle je upalo 50 do 60 policajaca koji su tretirali mene i Divca kao da smo mi napali nekog ili mi bacili bombu - dodao je on.

Zaseda u hotelu

On je ispričao kako je ubijen njegov brat Mihajlo Divac.

- Moj brat se družio sa Kizom Manojlovićem sa Zvezdare, bokserom, on je trebalo da ima meč tog dana, u februaru 1995. Dan pre meča brat me je pozvao i rekao da njegov drug Kiza ima problem sa nekim ljudima. On je trebalo da ima meč sa nekim Rusom, a i neka druga ekipa je trebala da ima meč sa njim. Mihajlo me je pozvao da idem sa njim. Rekao je da se taj meč održava ujutru u osam sati i da treba da se pojavimo ispred hotela "Putnik". Rekao je da povedem dva do tri druga i da će to on isto uraditi. Međutim, moj brat je imao poternicu u tom trenutku i ne znam kako je iko mogao da ga pozove da dođe na to mesto gde je bilo mnogo policije - započeo je Vladušić.

- Tada je trebalo da bude neko merenje i pošto nije došla ta druga ekipa, a mi smo došli, rečeno nam je da odemo nešto da doručkujemo, pa da se vratimo oko 10 sati jer je tada počinjao meč. Pošto je Divac imao poternicu hteo sam njega da stavim u kola i da ga odvedem u restoran "Sunce" u Blok 45. On je ušao u kola, međutim, Kiza ga je izveo da bi bio uz njega, jer mu je najbolji drugar. Mihajlo mi je rekao da dolazi za 30 minuta samo da vidi šta će biti sa drugarom. Posle nekih sat vremena dobio sam poruku na pejdžer "brat ti je upucan". Sa drugom Goranom otišao sam do hotela i video beli ambulantni auto. U tom trenutku nisam ni pretpostavljao da je moj brat mrtav. Prošao sam pored kola i video beli čaršaf. Nisam konstatovao dok nisam video njegove patike, sklonio sam potom čaršaf i video da je ubijen - rekao je naš sagovornik.

Pogođen u leđa

- Godinama nakon ubistva sam vodio privatnu istragu i došao sam do saznanja da je došlo do pucnjave tako što je taj bokser, prijatelj mog brata, zakačio sa tim bokserom Radovanom Radusinevićem, nisam siguran da li je baš on bio u pitanju. Moj brat je izvadio pištolj i pucao je na tog čoveka. Pošto je imao kolt koji je imao šest metaka, ispalio je sve svoje hitce, i krenuo je napolje. U tom trenutku je neko zapucao na mog brata i pogodio ga u leđa. Pošto su se ti njegovi takozvani drugari razbežali, on je likvidiran. Kada sam došao u mrtvačnicu zatekao sam da moj brat nije ubijen sa jednim metkom, već je imao više metaka u telu. Dalje nisam išao sa tom istragom, prošlo je mnogo vremena. Ja sam danas porodičan čovek, neka se završi na tome kako je bilo. Taj Radusinović nije optužen da je ubio mog brata, već da je on već bio mrtav kada mu je prišao i da je on udarao mrtvog čoveka - istakao je Vladušić.

Kurir.rs - Jelena Pejović / Rajko Nedić