OVO JE BILA PRVA SAČEKUŠA U BEOGRADU, ONDA SU POČELE KRVAVE DEVEDESETE: Najbolji Giškin drug izrešetan pred ženama i decom (VIDEO)

Od prve sačekuše na beogradskim ulicama posle koje je pokrenuta krvava lavina, prošle su 32 godine. Tog 4. avgusta 1991. likvidiran je Branislav Matić Beli, osnivač Srpske garde i najbolji prijatelj Đorđa Božovića Giške, a počinilac ovog ubistva, kako i mnogih koja su se dogodila nakon njega u burnim devedesetim, do danas je ostao nepoznat.

- Tek što smo izašli i krenuli prema kapiji, iza belog kombija pojavila su se dva čoveka u maskirnim uniformama i kapama sličnim graničarskim. Branislav je u tom trenutku zaključavao auto. Zapraštali su rafali - opisivala je kasnije Tanja Matić sačekušu pripremljenu za njenog supruga.

Više verzija

Dvojica muškaraca u maskirnim uniformama ispalila su 27 projektila, toliko je čaura pronađeno na licu mesta, a onda su automobilom, postoje tri verzije koje je marke i boje bio, pobegli sa mesta zločina. Prema navodima, oni su ušli u beli mercedes, zeleni ford ili beli golf. Automat kalibra 7,62 bilo je oružje iz kog je pucano, neki tvrde da je u pitanju bio uzi, drugi hekler.

Vest da je ubijen brzo se pronela gradom, o mogućim motivima i izvršiocima se spekulisalo, od mafijaškog obračuna do političkog ubistva, ali do se do danas nije konačno saznalo ko je i zašto zapravo ubio Belog.

Njegovi prijatelji pričali su kasnijih godina da se jedan mladi inspektor Rade Avramovski pojavio i uveravao ih da će ovaj slučaj biti brzo rešen, ali da je sve stalo kada je u kafiću "Bananas", na koji je bačena bomba, inspektor poginuo. Tada im je, kako su rekli, postalo jasno da iza svega stoji krupan igrač.

Branislav Matić je rođen 1952. godine u Beogradu, a od detinjstva je bio nerazdvojan drug Đorđa Božovića Giške. Kao mlad je otišao u "beli svet", a kako je njegov život tih godina izgledao nepoznanica je srpskoj javnosti. Priča se da je do prvog kapitala, koji je kasnije mnogostruko uvećao, došao kada je preko veze došao do bonova za benzin, koje je posle po većoj ceni prodavao.

Pričalo se, kada se 1981. vratio u Beograd, da je bio vlasnik jednog od najvećih auto-otpada u Amsterdamu. Taj posao je nastavio i kada se vratio u zemlju. Mada to nikad nije dokazano, čaršijom su se raspredale priče da je u Srbiji bio vlasnik čak 70 auto-otpada, koje je koristio za preprodaju automobila ukradenih u Evropi. Pred zakonom je odgovarao samo za jedno delo - šestomesečnu robiju odležao je jer je zapalio stan taksiste koji je silovao njegovu tadašnju devojku.

Krvava decenija

U politiku se uključio krajem osamdesetih godina, kao pristalica Slobodana Miloševića. Poznato je da je 10.000 nemačakih maraka poklonio Zajmu za preporod Srbije. Zbog Miloševićevog komunizma već početkom devedesetih postaje njegov protivnik i glavni finansijer njemu suprotstavljene struje, tada najjače opozicione partije SPO, čiji je lider bio Vuk Drašković.

Sa najboljim prijateljem Giškom je 1991. osnovao paravojnu formaciju "Srpska garda", koja je delovala na u ratnim sukobima u Hrvatskoj i Bosni, dok godinu dana kasnije nije rasformirana.

Mešanje u politiku i osnivanje "Garde" navođeni su kao mogući motivi ubistva, ali se takođe nikada nije isključivala mogućnost da je njegova likvidacija deo obračuna beogradskih "momaka sa asfalta". Nakon ovog, ubistva su se nizala. Živote su izgubili mnogi "opasni momci" Aleksandar Knežević Knele, Radojica Nikčević, Žorž Stanković, Goran Vuković, Rade Ćaldović, Milan Roganović... Nijedna od likvidacija zvanično nije rasvetljena, iako je počinilac imao "prepoznatljiv rukopis". Policija je za to krivila tada moćne državne tajne službe.

Onda su usledile sačekuše u kojima su stradali pripadnici policije koji su radili na rasvetljavalju pomenutih likvidacija. Ubijeni su inspektor Dragan Radišić, načelnici Milorad Vlahović i Dragan Simić, kao i njihov general Radovan Stojičić Badža. Sačekuše su nakon toga nastavile da se nižu, a po “receptu” starom tri decenije, krenuli su da se obračunavaju i kriminalni klanovi iz Crne Gore, koji su na ulicama Srbije i Crne Gore počeli krvavi rat 2014. godine.

I reč "sačekuša" kao i takav način ubistva postali su popularni nakon ubistva Belog 1991. Njome su se u medijima nazivala sva ubistva počinjena na identičan način, u kojima ubica iz zasede otvara vatru na žrtvu koja nije u mogućnosti da pruži otpor. Kasnije se naziv proširio i u medijima sada bivših republika.

Kurir.rs/Blic