Niko ne može da razume bol majke koja izgubi svoje dete, osim onog ko je to osetio na svojoj koži. Vera Majić (72) već 18 godina svakog dana preživljava tu bol nakon smrti svog sina Bojana Majića, koji je 2005. godine nasmrt izboden u vozu koji je išao za Crnu Goru.

- Planirao je te godine da se oženi, sahranila sam ga na Voždovcu da mi bude blizu i da svi mogu da dolaze - počinje potresnu ispovest Vera, koja je sahranila svog sina kada je imao 28 godina, a ubrzo i muža koji je preminuo od tuge.

Porodica Majić je živela u Dobanovcima, a sin Bojan je upisao dva fakulteta i odlučio da pomogne porodici, te se zaposlio i preselio na Voždovac. Sa devojkom je bio 10 godina, a mnogo je voleo i fudbal. Bojan Majić je odlučio da 4. avgusta 2005. godine ode vozom u Crnu Goru, na utakmicu Voždovac - Zeta, a zatim da odmori na moru sa devojkom.

bojan-majic.jpg
Printscreen/Youtube/Rudar 7 

Na taj odmor nikada nije stigao. Četvorica navijača Rada su 4. avgusta 2005. na železničkoj stanici u beogradskom naselju Rakovica naoružani noževima, šipkama i kamenicama ušli u voz, znajući da su u vozu navijači Voždovca. Tada je Majić nasmrt izboden, a njegov blizak drug je bio povređen.

"Kada vidim ruže na grobu, znam da je ona bila"

- Najbolji drug koji je tada bio sa njim je umro kasnije, razboleo se... Drugari iz kraja dođu, posete ga, popiju piće na grobu. On je bio veoma društven, završio je Elektrotehničku školu, upisao je Elektrotehnički fakultet i Fakultet organizacionih nauka uporedno, pošto mi nismo tako imućni, hteo je da ima svoj dinar i našao je posao. Imao je devojku, sa kojom se zabavljao 10 godina, ona dolazi na groblje. Čujemo se, čestitam joj rođendan. Znam kada vidim ruže da je ona to donela - priča kroz suze majka i priseća se svog sina.

Majka Majića se preselila na Voždovac, kako bi bila bliža grobu svog sina.

"Planirao je te godine da se oženi"

- Umesto da ima porodicu, on sada nema nikoga. Hteo je te godine da se oženi, planirao je decu. Moja ćerka rodi sina istog tog dana 4. avgusta 2013. godine, je l vi verujete koliko to pogađa? Mene oni održavaju - unuci, uvek sam sa njima - drhtavim glasom je ispričala Vera.

O sinu se priseća i priča kroz suze, ali i smeh. Kako kaže, ima previše lepih uspomena kojih se rado seti.

Koliko svi imaju samo pozitivne reči za Bojana, priča nam majka i kroz situaciju kada je upoznala porodicu njegova devojke. Kako nam je rekla Vera, svi su joj rekli: "Blago tebi, kakvog sina imaš", a njegova devojka se nakon gubitka Bojana nije udavala.

"Mama ja ću da budem poznat"

- Govorio mi je: "Mama, ja ću da ti budem poznat". I eto novine pišu, ja kažem poznat si Bojane, ali po čemu, što su te ubili tako - neutešno poručuje starica.

Pred kobni put sa kojeg se mladić nije vratio, porodica mu je savetovala da ne ide.

- Još mu je moja sestra govorila: "Nemoj Bojane da ideš, vidiš kakvo je stanje". Eto, on je dobio odmor i otišao. Nije ništa uradio, nikada nije bio uhapšen, nas su to jutro tražili u 4 sata ujutru, muž je ustajao rano i javio se. Odmah je znao i rekao mi je: "Sa Bojanom se nešto desilo" - uplakano je ispričala Vera, majka ubijenog Bojana.

Bojanov otac preminuo od tuge

U razgovoru za "Blic" je ispričala da se njen suprug isprva dobro držao, ali je pre 8 godina preminuo u snu, kako kaže od tuge.

- Bilo mu je teško, bio je očajan - rekla je ona.

Nakon ubistva sina, Verin oslonac je upravo bio njen suprug Dragomir.

- Ja idem redovno na grob, obilazim, sređujem, da mu bude čisto, to je njegova kuća. Ispričam se sa njim, pitam ga: "Bojane, je l si sreo tatu?" - ispričala je Vera Majić.

Vera ima još jednu ćerku, pet godina mlađu od Bojana i unučad.

Nakon tragedije koja je zadesila njenu porodicu, kaže da su svi dobili šećer, a ona je pet godina pila lekove za smirenje. Njenog supruga je neko vreme mirnim, koliko je to moguće, držao posao.

- Muža je držao rad, imao je njivu, gradio kuće porodici. Sestra mu je umrla skoro, njoj je isto dete umrlo, dobio je rak. Moj muž se od svega razboleo i umro je u snu - otkrila nam je Vera njenu tužnu porodičnu priču.

Drugari pred utakmicu skandiraju Bojanovo ime

Na groblju često sretne drugare od pokojnog Bojana, a pred utakmice oni dođu i do zgrade u kojoj je Majić živeo i pozdravljaju ga.

- Da kažeš da mu je nešto bilo, da je bio bolestan, samo je voleo taj ludi sport... Ja vidim i sada, na utakmici razviju transparent sa njegovim likom.. Ovde kada imaju utakmice, idu i viču, dođu do zgrade i uzviču njegovo ime. Na zgradi u komšiluku je napisano njegovo ime. Svi kažu da ne mogu da zamisle da je dete tako otišlo - ispričala je u svojoj potresnoj ispovesti Vera Majić (72).

Podsetimo, za ubistvo Bojana Majića je uhapšen i osuđen Bojan Hrvatin, koji je uhapšen sa surovim klanom koji vode Veljko Belivuk i Marko Miljković, a koji se terete za sedam monstruoznih ubistava.

Osuđen je na 30 godina zatvora, ali mu je kasnije kazna prepolovljena. Iz zatvora je izašao nakon odležanih 13 godina.

Po izlasku iz zatvora se priklonio klanu Belivuk. Nakon što je grupa uhapšena, on je sklopio sporazum sa Tužilaštvom za organizovani kriminal i postao je okrivljeni saradnik.

(Kurir.rs/Blic)