OTAC MI PREMINUO OD MONSTRUOZNIH UDARACA, SVAKA KOŠČICA NA GLAVI MU JE BILA SLOMLJENA! Napadač na slobodi, Zoranov sin obećao OVO

Zoran Nedeljković (62) preminuo je 29. maja od posledica brutalnog prebijanja koje se dogodilo mesec dana ranije u beogradskom naselju Zvezdara. Napadač, koji je 25. aprila krvnički pretukao Zorana danas je na slobodi, a sin nasmrt pretučenog muškarca priča o peticiji koju je pokrenuo, kako bi porodica isterala pravdu i kako bi nasilnik bio adekvatno kažnjen.

Kako priča Nemanja, njegov otac je prošle godine kupio kuću na Zvezdari, a ove godine je počeo da je renovira, kada su i počeli svi problemi sa porodicom koja živi pored.

- Kada su došli geometar i advokat da premere zajedničko dvorište, jer svako ima određeni deo, dotični je izašao i rekao: "Šta vi to radite, nemate pravo, ja ću to da kupim." Advokat je rekao da se slobodno obrati nadležnim organima, moj otac nije ni bio tu tada - priča Nemanja.

Zatim, njegov otac je od marta počeo sa renoviranjem, a redovno je obilazio kuću, kako bi pratio radove.

"Svaka koščica na licu mu je bila slomljena"

- Moj otac je krenuo u martu da renovira kuću i svakog dana je išao da vidi kako teku radovi. U toku renoviranja dotična porodica bez ikakvog dogovora sa nama zagrađuje deo zajedničkog dvorišta koji je pripao mom ocu na korišćenje posle kupovine kuće. Tog 25. aprila, sve se desilo na trotoaru ispred njihove kuće. Taj muškarac udara mog oca, on pada i slede udarci nogom u glavu - kaže Nemanja.

Kako priča, povrede koje je njegov otac imao potvrđuju monstruoznost udaraca koje je pretrpeo.

- Mom ocu je svaka koščica na licu bila polomljena, imao je prelom lobanje. Posle toga moj otac ustaje, bio je toliko dezorijentisan, umesto da skrene u dvorište svoje kuće, teturajući se krenuo je niz ulicu Milana Rakića obilno krvareći. Moj otac je bio zdrav i jak čovek. Stotinak metara dalje izgubio je snagu i pao. Kada smo došli u bolnicu, lekar je rekao: "Ja ne znam kako je ovaj čovek uopšte živ" - opisuje Nemanja koliko je jezive povrede imao njegov otac.

Kako on priča, ta porodica je veoma bahata a i pravili su incidente i nakon napada na Zorana.

- Dok se moj otac borio za život u bolnici oni su u na njihovoj kući postavili kamere, od kojih jedna snima našu kuću, slao sam dopis policiji i pitam se kako neko može nas da snima - priča on.

Kaže da više ne obilazi tu kuću, dok je još uvek istraga u toku, jer dotična porodica svaki put prijavljuje njegov dolazak policiji.

- Hoće da naprave kao da smo mi nasilnici - ogorčeno priča ovaj mladić.

"Preminuo je od monstruoznih udaraca"

Zoran je mesec dana bio u veštačkoj komi.

- Preminuo je od monstruoznih udaraca. Sada taj čovek govori da ga je udario samo jednom. Kada je moj otac preminuo njega su uhapsili i zatvorili na 48 sati. Nakon toga, sudija ga pušta na slobodu - priča Nemanja.

Nemanja kaže da je stigao obdukcioni nalaz, ali oni ga nisu videli jer je istraga u toku. Takođe, kaže da nikog od porodice nisu pozvali da daju bilo kakvu izjavu.

- Zbog čega nije pritvoren, to je sramota. Šta god da je, ne možeš nekome naneti takve monstruozne povrede i biti na slobodi. Ne znamo zašto je uhapšen tek kada je moj otac preminuo, slučaj je odmah prijavljen. Nama nisu javili iz policije te večeri da je moj otac odvezen u Urgentni centar. Moja tetka je zvala bolnice sutradan jer joj je bilo čudno što nije došao kući i onda je saznala da je u Urgentnom centru na respiratoru - navodi sagovornik.

Nakon što je uhapšen, pritvor je predložen, ali je sud odbio da se on odredi.

- Zašto nije uzet DNK, nije urađen uviđaj, njegova krvava garderoba je još uvek kod nas, nije uzeta. Pušten je jer je od događaja prošlo mesec dana, a on za svedoke ima svoje roditelje sa kojima živi u zajedničkom domaćinstvu, i samim tim nema svrhe zatvarati ga jer je on već izvršio uticaj na njih - navodi Nemanja.

Porodica pokrenula peticiju, sin dao obećanje svom ocu

Kako on priča, zbog tragične sudbine njegovog oca on je zajedno sa svojom porodicom pokrenuo peticiju pod nazivom "Pravda za Zokija", a cilj mu je da se slučaj rasvetli i da dobiju pravdu.

Na istoimenom sajtu javnost može da pročita detaljne informacije o celom slučaju.

- Kada sam video mog oca u bolnici, bio sam preneražen. On je bio neprepoznatljiv - bolne su reči Nemanje, koji je tragično izgubio svog oca.

Nakon pokrenute peticije i izlaska u medije, Nemanji se ljudi javljaju sa sličnim životnim situacijama i podržavaju njegovu borbu da se smrt njegovog oca rasvetli, a kako kaže, to mu veoma znači i daje mu snagu da nastavi tu borbu.

- Tata, znam da si još uvek tu i da me čuješ, obećavam ti i pustiću da na miru odeš samo ukoliko pravda bude bila zadovoljena - poručio je Nemanja.

(Kurir.rs/Blic)