ZAČETNIK ORGANIZOVANOG KRIMINALA, PREŽIVEO 5 ATENTATA, ALI NE I ŠESTI: Vuković ubio Ljubu Zemunca, a evo zašto su ga zvali Majmun

Goran Vuković Majmun spadao je u red žestokih momaka koji su devedesetih gospodarili beogradskim podzemljem. Poznat je kao vođa "voždovačkog klana" i ubica čuvenog Ljube Zemunca.

U Beogradu je držao nekoliko klubova, bio je prvi čovek voždovačkog ganga koji je tada slovio za jedan od najjačih, i družio se sa Đorđem Božovićem Giškom, Branislavom Matićem Belim i Aleksandrom Kneževićem Kneleteom.

Ostao je upamćen po ubistvu Ljubomira Magaša zvanog Ljuba Zemunac.

U Frankfurtu ga je likvidirao 1986. godine ispred suda, gde su se sreli kada je Magaš izlazio iz zgrade. Ljuba je bio u pratnji nekoliko prijatelja, Vuković je bio sa prijateljem i ženom.

"Ni tada, kad se to desilo, ja Ljubu nisam prvi napao, oni su na mene kidisali. Da si u ne znam kakvoj svađi, ako ideš sa ženom, ako ti je tu familija, niko se ne napada, sve se zaboravlja, to je uvek među nama bio nepisani zakon. Pa nisam valjda mogao da dozvolim da me Ljuba potcenjuje pred rođenom ženom?!", pričao je Vuković svojevremeno, pa dodao:

"Nije bilo jednostavno ubiti Ljubu Zemunca, najveću legendu jugoslovenskog i evropskog podzemlja".

"Bio je vrlo opasan i okretan. Znao je šta ga gde čeka. Mnogi su pokušali da ga likvidiraju, a pre mene ga je u Milanu upucao u stomak samo Kole Debeli, odnosno Nikola Vučićević", ispričao je Vuković, a onda objasnio da su ljudi koji su se našli sa Magašem mislili da on nema pištolj kod sebe:

"U trenutku smrti Ljuba nije bio naoružan, a on i njegovi su mislili da nisam ni ja".

Govorio je i da mu ta smrt nije ništa donela.

"Od Ljubine pogibije najmanje sam ja izvukao korist", bio je komentar Vukovića.

Ubijen ispred Jugoslovenskog dramskog pozorišta

Goran Vuković je ubijen 12. decembra 1994. ispred Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Imao je nadimak "otac organizovanog kriminala" i smatrali su ga začetnikom svega što se dešavalo 90-ih u našem podzemlju.

Pre toga preživeo je pet atentata.

Prvi put je na njega pucano iz ručnog bacača, odnosno "zolje". Ovaj filmski pokušaj ubistva završio se srećno po njega. Vrata na automobilu bila su otvorena, a projektil je prošao između sedišta i kroz Vukovićeve noge.

Drugi put je ispod njegovog automobila podmetnuta bomba. Vuković je bio prepoznatljiv u gradu pošto je vozio upeatčljivi beli "BMW 850CSi". Bomba ipak, na sreću, nije aktivirana a pretpostavlja se da vozilo i Majmun nisu odleteli u vazduh jer je sa njim, kao suvozač, bio sin tada visokog i istaknutog generala.

Treći put, napadači su na Vukovića pripucali iz mraka. U rafalnoj paljbi nije mogao da vidi ko puca, ali je ostao dovoljno pribran da pobegne i sačuva život.

Samo tri nedelje nakon toga, na isti način neprijatelji su ponovo pokušali da ga likvidiraju. Tada je, kao i prethodni put, skokom u zaklon sačuvao svoj život.

Peti put desio se u blizini diskoteke "Luv". Vuković je video obrise u mraku, prišao i od momka kog je zatekao oteo škorpion kao i legitimaciju saveznog SUP-a. Tada je prišao još jedan mladić, počela je tuča a za njom i revolveraški obračun, Ispostavilo se da su u pitanju dvojica policajaca koji nisu bili na dužnosti, a od kojih je jedan pogođen sa šest metaka. Ranjeni policajac se oporavio, a ubrzo je cela priča zaboravljena bez novih saznanja o sudbini dvojice policajaca.

Šesti put nije preživeo... Napadači su prišli iz parka "Manjež" i sasuli u smeru Vukovića 25 metaka. Goran je poginuo na mestu dok je njegov prijatelj Duško Malov pogođen sa četiri metka, i dan kasnije podlegao je povredama.

(Kurir.rs)