JEDVA SAM IZVUKAO ŽIVU GLAVU, ZAMALO DA ME ZAKOLJE! Filipa unakazio pas na ulici: Skočio je na mene, ščepao za ruku, pali smo...

Radnik obezbeđenja Filip Dodić (23) iz sela Pavlovci kod Vranja povređen je pošto ga je u nedelju napao pas lutalica kada je krenuo u lokalnu prodavnicu.

- Počeo je da reži i da me gleda pravo u oči, a onda mi je skočio na grudi. Bio sam u šoku, ali sam nekako pod adrenalinom uspeo da reagujem i ščepao sam ga desnom rukom i čvrsto držao.

Kako nam je dodao povređeni, ubrzo je pao na pod zajednom sa psom.

- Kako sam ga uhvatio za vrat kako bih ga odbacio sa sebe, tako je on mene ujeo za levu ruku i držao. Nije me puštao... Pošto sam u tom trenutku bio u papučama, izgubio sam ravnotežu i pali smo na asfalt. Tada sam počeo da zapomažem: "Upomoć, upomoć! Pomozite mi, upomoć!", i tada su počele komšije da se okupljaju - kaže u jednom dahu povređeni i dodaje:

- Ubrzo je došao i moj deda koji me je spasio. Uhvatio je psa za vrat i vukao ga, a životinja je počela sve više da me steže. Kada je deda povukao unazad psa, on mi je pustio levu ruku koje je krvarila, ali me je zato ščepao za desnu nogu kod butine.

Filip navodi da se sve brzo odigralo, ali da je njemu bilo kao večnost.

- Ujeo me je za butinu i pustio. Stajao je pored nas onako velik i težak i nije me više napadao, delovao je kao da me nikad nije ni napao. Da nije bilo dede pitanje je da li bih preživeo - kaže Filip i nastavlja:

- Stric je odmah došao i odvezli su me u vranjsku bolnicu gde su konstatovane povrede i ujedi. Imam dva ujeda na levoj ruci i jednu dubinsku ranu od ujeda na desnoj butini, kao i brojne ogrebotine po telu, jer sam se rvao sa životinjom

Kako nam dalje objašnjava Filip, on sada ide na previjanja u vranjsku bolnicu, primio je vakcinu i izgubio je dosta krvi.

Filip Dodić pokazuje povrede nakon ujeda psa lutalice

- Sada kada vidim iscepanu u krvavu trenerku nije mi dobro. Malo je falilo da me zakolje. Ma samo da mi je dohvatio arteriju na vratu bio bih mrtav, da je na mom mestu bilo neko dete ili stariji čovek sigurno ne bi preživeo - kaže naš sagovornik.

Filip dodaje i da je pitanje da li bi i on preživeo ovaj krvoločni napad da se napad dogodio, recimo uveče, kada nema ljudi na ulici.

- Da je i mene šarplaninac napao u neko drugo doba dana pitanje je da li bih preživeo i da li bi me neko čuo dok sam zapomagao i vrištao - pita se mladić.

Filip je objasnio da su u njegovom selu nalzi nekoliko kerova lutalica koji plaše meštane.

- Komšinica mi je rekla da jedan dan nije smela da izađe iz kuće od psa koji me je ujeo. Strašno je što ne možemo normalno da se krećemo, jer posle napada na mene svi su još više u strahu - kaže povređeni mladić i dodaje da je trenutno na bolovanju i da od bolova u nozi slabo hoda.

(Kurir.rs - B. Travica)

Bonus video: