KRV MU JE ŠIKLJALA IZ VRATA, REKAO SAMO ČETIRI REČI: Cimer Zorana Marjanovića ispričao JEZIVU PRIČU iz zatvorske ćelije

Saša Nikolić, koji je bio u zatvoru sa Zoranom Marjanovićem, i u međuvremenu je odlužio kaznu na koju je bio osuđen, prepričao je užasan događaj kome su svedočili on i muž ubijene Jelene Marjanović.

- U zatvoru smo imali jedan problem kada je Marko Nikolić, koji je ubio ženu i dete ispred Centra za socijalni rad u Rakovici, izvršio samoubistvo i povredio jednog pritvorenika. Mi smo bili u sobi, ležali smo i gledali televizor, neki su igrali "Ne ljuti se čoveče". Marko je iz svoje kasete uzeo peškir i rekao da ide do kupatila da se obrije. Pre toga je jednog cimera pitao da li može da mu donese ručak, a ovaj mu je rekao da može. Pošto je Marko ušao u toalet, posle pet, šest minuta se čulo da je nešto lupilo. Ubrzo se na vratima toaleta pojavio Marko, a krv mu je šikljala iz vrata, dok je u ruci držao parče polomljenog ogledala uvijeno u peškir - priseća se nemile scene Nikolić i nastavlja:

- Prišao je jednom cimeru i pitao ga je nešto u smislu: "Jel si ovo želeo?", a zatim ga je dvaput ubo u vrat. Onda je Marko krenuo na drugog cimera, koji je uspeo da se skloni, pa je on još jednom ubo sebe u vrat. U tom momentu u sobi nastaje opšti haos, svi smo premrli od straha. Meni su se oduzele noge i izgubio sam glas, tako da nisam ni mogao da se pomerim sa kreveta.

Nikolić kaže da ih je spasao pritvorenik Hrvoje Baković, navijač iz Hrvatske, koji je podigao klupu i njome praktično odgurao Nikolića od cimera i tako im sačuvao živu glavu.

- Posle nekoliko minuta Marko je izgubio snagu, verovatno jer je iskrvario, i onesvestio se. Dok se sve to dešavalo, cimeri su otvorili prozor i dozivali su komandire i pomoć. Lupali su drugom klupom na vrata da bi nas čuli. Kada su komandiri ušli, Marko je bio u nesvesti, nas su izveli u hodnik. Krvi je bilo na sve strane, svi smo bili krvavi - priseća se naš sagovornik.

Šaka lekova

On dodaje da se Zoranu Marjanoviću posle tog događaja slošilo, kao i da mu je posle pričao da on uopšte ne podnosi da vidi krv i da se maltene onesvesti kad ugleda krv.

- Sećam se da je posle svega toga, komandir iz džepa Markove jakne izvadio punu šaku lekova, to je zapravo bila Markova terapija koju nije uzimao. On je u pritvoru bio onako sam za sebe, u svom svetu. Mi smo izbegavali da slušamo muziku i tiho smo pričali zbog njega, zbog toga što je ostao bez sina, imali smo obzira. Ponašanje mu se drastično promenilo jedno petnaestak dana pre nesrećnog događaja, kada je na televiziji odgledao emisiju u kojoj je gostovala njegova svastika i govorila o ubistvu njegove žene i sina. Od tada je svakodnevno pričao kako će da se ubije, kako više nema za šta da živi - završava Nikolić.

Kurir.rs