RUČAO S PORODICOM KOD KUĆE, PA ISPALIO METAK: Misterija smrti Mije Gavrana još traje! Prešao put od recepcionara do velike face

Juče se navršilo 28 godina otkako je Miodrag Batričević, poznatiji kao Mija Gavran, izvršio je samoubistvo.

Međutim, biografija ga čvrsto vezuje za beogradsko podzemlje.

Rođen je 1951. godine kao sin potpukovnika JNA. Upravo zbog čelične discipline u kući, Mija odlučuje da se osamostali, napusti kuću, ali i napusti fakultet na kome je dotle ređao samo desetke, i počinje da putuje po Evropi. Upravo tokom tih putovanja po Evropi, Mija se, navodno, povezao sa Službom državne bezbednosti za koju je obavljao određene poslove. Ovaj podatak nije potvrđen, niti je sam Mija o tome pričao, međutim, u knjizi nekadašnjeg obvaveštajca Bože Spasića, kao i novinara Marka Lopušine, opisane su veze Gavrana sa SDB-om. On je tu okarakterisan kao "vrsni operativac, veoma inteligentan i sa velikom petljom, izuzetno koristan za državu". Kako je objašnjeno, sam je uspevao da obavi neke od najzahtevnijih zadataka.

Do 7. septembra 1990. bio je šef recepcije hotela "Toplice". Međutim, Batričević je sebe video na mestu direktora uglednog i prestižnog beogradskog hotela "Mažestik". I uspeo je da stigne do tog cilja, uz malu pomoć anonimnih prijatelja.

Od momenta kad je postao direktor uglednog hotela, pa sve do smrti, Mija Gavran živeo je na visokoj nozi. Izgradio je stan u potkrovlju zgrade preko puta "Mažestika", iznad Kluba prosvetne zajednice, kupio je skup automobil i uvek se nalazio u biranom društvu. Kod njega su svake večeri svraćali ljudi iz podzemlja, estradne zvezde, novopečeni bogataši, ljudi iz policije i političari.

U dobro obaveštenim krugovima beogradskog podzemlja tvrdilo se da je Mija Gavran, osim direktorskog posla, radio poslove sa naftom i cigaretama. U tim poslovima u ključnom trenutku nešto je zaribalo, pa su izvesni momci Miji Gavranu oduzeli automobil, a potom i novi stan u koji se nikad nije ni uselio. U istim krugovima se tvrdilo da je Mija Gavran, navodno, bio sklon kocki, pa je njegov ukupan minus u svemu tome iznosio, tvrde upućeni, više od tri miliona tadašnjih nemačkih maraka.

U svim tim pričama izgleda da je najrealnija pretpostavka da je Mija Gavran pozajmio veliku sumu novca, uložio je na uvoz nekoliko šlepera cigareta. Međutim, šleperi cigareta su iz nekih razloga, kažu po nalogu jednog moćnika, zadržani na granici i nikad nisu stigli na konačno odredište, na veliku nesreću Mije Gavrana. Navodno, zbog tog duga je digao ruku na sebe.