ARKANOV UBICA GODINAMA IZMIČE PRAVDI! OD TROJICE DŽELATA, SAMO JE JEDAN IZA REŠETAKA: Ovako su se ubice skrivale posle likvidacije

Željko Ražnatović Arkan (48) komandant Srpske dobrovoljačke garde, ubijen je 15. januara 2000. godine, nakon čega je nastala čitava pometnja koja je uzdrmala podzemlje, a mnogi će reći da traje i danas.

Naime, Dobrosav Gavrić već punih 13 godina vodi pravnu bitku da ne bude izručen Srbiji.

Gavrić se nalazio u bekstvu od 2006. godine, kada je za njim raspisana poternica. Otkriven je posle pet godina, kada je ranjen daleko od Srbije, nakon čega je i uhapšen. Gavrić je do tog trenutka uspešno koristeći lažni identite uspeo da se sakrije od očiju javnosti, nkon čega se saznalo da se radi o najtraženijem beguncu iz Srbije.

S druge strane, za ubistvo Željka Ražnatovića Arkana kaznu služi samo Dragan Nikolić Gagi, a treći saučesnik u zločinu ubijen je u Kejptaunu kada je otkriveno da se tako skrivao zajedno sa Gavrićem.

Gagi o danu nakon likvidacije Željka Ražnatovića

Naime, razlog krvoprolića tog dana godinama se nagađa, kao i pretpostavka da iza svega stoje "pravi" naručioci ovog ubistva, međutim, ubrzo nakon Arkanovog ubistva dani i noći na surovom beogradskom asfaltu postali su prava noćna mora. Podzemlje je tada pretrpelo ogromne promene, a na udaru su bili svi za koje se i sumnjalo da imaju veze sa Arkanovim ubistvom.

Dragan Nikolić Gagi kaznu služi u Zabeli, a jednom prilikom otkrio je sve detalje planova koji su dugo kovani. Gagi je tada ispričao da je prvobitno bilo u planu da Željko Ražnatović bude sam likvidiran, međutim na putu su se našli i Milenko Mandić i Dragan Garić.

Gavrić je u hotel ušao sam i pucao u Arkana i dvojicu njegovih prijatelja, tada je i Gavrić dobio metak, zbog čega su se lekari borili za njegov život. Gagija u tim momentima niko nije tražio, međutim ipak je odučio da odmah sledećeg dana napusti Srbiju.

- Sledećeg jutra, 16. januara, rekao sam supruzi da idem na put. Otišao sam u štek stan koji smo imali i koristili nas nekoliko preko puta Kozare, na Novom Beogradu. Jorga nije znao gde je taj stan i poslao sam Zorana Nikolića Peglu (bio mu je vozač u to vreme, prim. aut.) da ga dovede. Sa Jorgom u tom stanu prvi put pričam o onome što se dogodilo u hotelu. Kaže mi da mu nije jasno kako su se stvari tako iskomplikovale. Nabacujem mu da je, po mom shvatanju, tada previše forsirao događaj u telefonskom kontaktu sa Skoletom, koji je u to vreme bio u Nemačkoj. Podsećam ga na njegovu priča da je situacija idealna i da ako propustimo šansu, ko zna kad ćemo da je imamo, da nema nigde nikoga oko Arkana... Javio je i da je video da je Mateović sa udovicom Svetlanom Ražnatović i njenom sestrom Lidijom otišao u butik. On mi odgovara: „Da je Gavrić ubio samo Arkana, kakav je bio dogovor, imao bi vremena da išeta iz hotela - priseća se Gagi prvog razgovora sa Jorgom posle trostrukog ubistva i nastavlja:

- Kažem mu, ne skrivajući ništa, da sam sinoć kad sam se vraćao iz Loznice u Beograd dobio informaciju da ga traže. On mi odgovara da je to tačno i da se već dogovorio s tadašnjim načelnikom kriminalističke policije Novog Beograda da će otići zajedno u Treće odeljenje za krvne i seksualne delikte gradskog SUP u 29. novembra. Kaže mi: „Ti nisi problem, nisi bio u hotelu, daću novu izjavu za Gavrića.“ Tako je i uradio. Rekao je da je video ko je pucao i opisao drugog čoveka.

Kaže mi još: „Pošto će mi proveravati telefon, moram da kažem da smo se čuli toga dana, ali ti si u to vreme bio u kolima na putu iz Subotice, a kasnije si svakako bio u svom stanu“ - ispričao je tada Gagi za Kurir.

Po Nikolića je došao pokojni visoki funkcioner policije Vojislav Jekić, koga poznaje od 1994, i prevezao ga u Loznicu. Iz Loznice, do Banjaluke, njega i njegovog brata Mikija Đuričića prebacuje inspektor lozničke policije Đorđe Grubačić.

- Đorđe mi kaže da je stigla službena beleška i da se samo Jorga traži zbog trostrukog ubistva. Miki i ja ništa nismo pričali usput - priča Gagi.

U Banjaluci su Miki i Gagi proveli samo jednu noć.

- Samo što smo zaspali, Dragan je uspaničeno upao u sobu. Rekao mi je: „Imenjak, moraš hitno da se oblačiš, sve znam, nema potrebe da se objašnjavamo, dobri smo prijatelji. Moraš s Mikijem za Srbiju.“

Umesto prvobitnog plana, da iz Banjaluke odlete dalje u inostranstvo, morali su da se vrate nazad u Srbiju.