JA SAM OTAC STRELJANE EME KOBILJSKI... Potresno svedočenje odbojkaškog trenera na suđenju: Ima BOLESNIKA u kući, A LEKAR je

Roditelji ubijene Eme Kobiljski, Nina i Dragan danas su na svedočenju u Višem sudu u Beogradu na suđenju dečaku, njihovim roditeljima i oglednoj OŠ "Vladislav Ribnikar" na Vračaru, gde se i dogodio nezapamćeni maskar 3. maja prošle godine rekli "da je tog dana za njih život stao".

- Ja sam otac streljane Eme Kobiljski! Mi smo do tada imali bajku od života, nikada nam ništa nije falilo, mi smo mislili da nam to pripada. Samo smo živeli veliku sreću - rekao je neutešni Dragan Kobiljski na početku svog izlaganja i dodao da mu je supruga Nina tog dana javila da se u školi "Vladislav Ribnikar" dogodila pucnjava. On je potom objasnio kako se osećao kada je saznao prvo za pucnjavu, a zatim i za stravičnu vest.

- Stan je počeo da me guši. Izašao sam napolje. Kada me je pozvala Nina i saopštila mi da je naša Ema ubijena, pao sam na zemlju i ležao. Samo jedno pitanje - Zašto?

Nakon toga, rekao je da je svoju mezimicu poslednji put video kada je išao na prepoznavanje, a to je opisao uz potresne reči "bila je lepa". U nastavku svedočenja Kobiljski je naveo i da dalje na Emin broj telefona šalje poruke i da joj piše šta se dešava, kao i da svako veče gleda u njenu sliku.

- Ona kao da mi kaže "tata biće dobro". Ema je možda osoba koja je mene najviše na svetu volela. Imali smo posebnu vezu. Ne damo nikome da nam oduzme našu Emu - kroz suze je u prepunoj sudnici rekao Dragan Kobiljski, koji je potom opisao šta ga posle svega uznemirava i zabrinjava.

- Zabrinjava me što je porodica dečaka ubice na slobodi, ali ne zato što ih mrzim, ili se radujem njihovoj nesreći, već zato što ta porodica živi u ambijentu oružja, municije i monotovljivih koktela. Mislim da će oni i dalje znati da pucaju u čelo, potiljke, bubrege nenaoružanu decu. Mi kao porodice opet zavisimo od njihove dobre volje, da li će to da urade ili ne. Uznemirava me kada advokat čoveka koji je stvorio najvećeg monstruma na konferenciji prenese njegove reči: "Neka rade šta hoće, porodicu neka mi ne diraju, a on je nama uništio svetove!" Oni kao porodica ne znaju šta su nam uradili. Imaju arsenal, a ne idu u vojsku. Ima bolesnika u kući, a lekar je. Užasava me kada takav čovek kaže: "Nisam kriv!" Jedan sveštenik nam je rekao "Emin izbor je bio da stane isped njega i da mi treba da poštujemo njen izbor. Na čast je svakom roditelju da ga dete prevaziđe, a mene je Ema prevazišla."

Draganova supruga Nina Kobiljski rekla je da ona pokušava da nađe oprost, ali da oprost od nje nije ni tražen, kao da ni druga strana nije izrazila žaljenje.

- Ja ne osećam mržnju, osećam žal, zašto mu nisu pomoigli, ovo nije smelo da se desi! Ja ne iznosim tvrdnju da je neko od staratelja želeo da se desi, ali oni su tako želeli da vaspitaju dete. Roditelji zločinca imali su odgovornost da do tragedije ne dođe, i nisu je ispunili. Trebalo bi bar da imaju osećaj odgovornosti da izađu i kaže: "Ljudi mi smo krivi, nismo hteli tako! Prihvatanjem odgovornosti želimo da pokažemo da ovo nije smelo da se desi. Imam želju da oprostim, ali niko nije rekao "žao mi je". Jedine dve reči koje smo čuli bile su "Nismo krivi" To je razarajuće, kao da vam neko kopa po živoj rani- rekla je Nina Kobiljski i dodala:

- Mi nismo očekivali da ćemo biti na dve strane, već da ćemo zajedno disati i patiti. Oni za njiove, a mi zbog naše sudbine. Oni moraju da prigrle svoju odgovornost. Patim što ti roditelji njemu nkisu bili uzor, što mu nisu pomogli, što nisu rešavali problem i što i dalje ne mogu da se otrgnem utisku da to desi. Zaglavljeni smo u tom 3. maju i isčekivanju drugačijeg ishoda tog događaja. Živimo u nadi da će Ema da nam dođe, osećamo njen dodir, čujemo njen glas. Živimo u bolu svaki minut se suočavamo sa tim, živimo dan po dan, i trudimo se da preživimo. Ne znamo kako ćemo uspeti u tome.