Navršile su se 22 godine od ubistva Igora Fišekovića.

Tog 24. februara 2002. godine u naselju kragujevačkom naselju Pivara, u automobilu "folksvagen vento", od eksplozije bombe poginuo je Igor Fišeković Fišek (28) iz Kragujevca.

Očevici tvrde da je oko 11.10 časova odjeknula strahovita eksplozija, a iz pravca vozila kuljao je dim i čulo se zapomaganje. Leva strana i prednji deo vozila su uništeni, a delovi tela odleteli su i dvadesetak metara od mesta eksplozije.

- Prizor je bio stravičan. Krv na sve strane, vrata su bila razvaljena i videlo se telo čoveka obliveno krvlju. Bio je još živ, ali nije mu bilo pomoći, krv je curila sa svih strana - rekla je žena koja je radila u obližnjoj prodavnici.

Na mesto nesreće ubrzo su stigli vatrogasci i policija, a pre njih i ekipa Hitne pomoći. Dežurni lekari mogli su samo da konstatuju smrt. Prema tragovima na mestu eksplozije, pretpostavlja se da je u vozilu, najverovatnije ispod vozačevog sedišta, podmetnut eksploziv koji je aktiviran daljinskim upravljačem ili je postavljena tempirana bomba.

Na ulazu u Ulicu Đure Dimitrijevića, na mestu gde se dogodila eksplozija, nalazio se krater širok četrdesetak centimetara. Stakla na prozorima okolnih kuća su popucala. Vozilo koje je eksplodiralo u pokretu, zaustavilo se desetak metara dalje. Fišeković je, prema rečima, očevidaca bio sam u belom "folksvagen ventu" podgoričke registracije.

fisek-3.jpg
Printscreen/Youtube/Rudar 7 

Izvori bliski policiji rekli su tada da je mesto zločina pažljivo odabrano, pošto u ovom delu grada postoji niz uličica koje su ubicama omogućile nesmetano bekstvo.

U momentu eksplozije, na sreću, nije bilo prolaznika, što navodi na zaključak da je i aktiviranje bombe, pažljivo odabrano, iako se sve dogodilo na 50-ak metara od dečjeg igrališta. U vreme ubistva u Kragujevcu je padala kiša praćena susnežicom tako da su deca ovog nedeljnog dana ostala kod kuće.

To je bilo prvo ubistvo eksplozivnom napravom u Šumadiji.

Aleksandar Blanuša, istražni sudija Okružnog suda, rekao je tada da je Fišeković poznat policiji zbog sitnijih prestupa. Inače, pominjan je u pucnjavi koja se dogodila u centru grada nedugo pre njegovog ubistva. Tom prilikom jedno lice zadobilo je prostrelnu ranu, a Fišeković je u lokalnim medijima kasnije demantovao da ima bilo kakve veze sa događajem rekavši da u tom trenutku nije bio na mestu obračuna.

Motiv ovog ubistva, kao ni počinioci nikad nisu pronađeni.

Međutim...

U julu 2005. godine Kragujevčanin Zoran Knežević Knez bio je žrtva otmice, koju je beogradska policija rešila hapšenjem petorice osumnjičenih kidnapera. Knežević je tada otet kako bi u kameru priznao likvidaciju Igora Fišekovića.

Prema tadašnjem saopštenju policije, otmičari Aleksandar G., Dejan T., Miloš Ć., Njegoš Š. i Jelena S., svi iz Beograda, kao i Nemanja S. iz Beloševca su izvesno vreme pratili Kneževića po Aranđelovcu, a zatim otišli u selo Belosavce, odakle je Nemanja S. pozvao Kneževića navodno da mu vrati dug.

Knežević je džipom "pajero" došao u Belosavce, gde su ga otmičari na silu uspavali injekcijom koju je donela Jelena S., tadašnja devojka Dejana T., koja je kao medicinska sestra radila na Vojno-medicinskoj akademiji. Iz džipa su potom izvadili sve vrednije stvari i vozilo odvezli i sakrili u selo Kumodraž, dok su Kneževića odvezli u jednu kuću na Rudniku gde su ga maltretirali zahtevajući da u kameru prizna ubistvo Igora Fišekovića. Svi otmičari su, dok je Knežević davao video priznanje, bili maskirani fantomkama.

fisek-2.jpg
Printscreen/Youtube/Rudar 7 

Hitac iz damskog pištolja

Kneževićeva supruga istog dana je prijavila njegov nestanak, posle čega je beogradska policija krenula u potragu, da bi posle dva dana ušli u trag otmičarima i uhapsili ih. Knežević je pre dolaska policije uspeo da pobegne otmičarima, a kod uhapšenih su nađene njegove stvari, džip, inekcija, kamera.

Igorov otac Desimir Fišeković tvrdio je za medije da je upravo Knežević bio naručilac ubistva njegovog sina, koje je u februaru 2002. godine "izvršio izvesni Vlahović iz okoline Kolašina".

- Knežević, koji je u knjizi 'Mafija u Srbiji' opisan kao vođa narko-mafije u Šumadiji i koji je hapšen u 'Sablji' zbog veza sa surčinskim klanom i Mlađanom Mićićem Pacovom, ubistvo mog sina platio je 30.000 maraka, i na Jahorini, sa suprugom i dvojicom prijatelja čekao rezultat Vlahovićeve egzekucije. Moj sin je ubijen na najbestijalniji način - pričao je Desimir Fišeković.

Eksploziv mu je, podsetio je, postavljen pod sedište 'folksvagena' u naselju Pivara, gde mu je živela devojka. Mesec dana pre toga, Igor i Knežević su se sukobili u kafiću.

- Knežević je pucao u mog sina iz damskog pištolja, zalepljenog za nogu. Pogodio ga je u nogu, ali je moj sin uspeo da mu otme pištolj i da ga pogodi jednim hicem. Nažalost, mesec dana kasnije, Igor je ubijen. Taj Vlahović je sada u zatvoru u Spužu zbog pokušaja ubistva, a osumnjičen je za još nekoliko pokušaja ubistva, kao i za ubistvo jednog Zagrepčanina. Sve to sam ispričao policiji koja je privodila Kneževića, ali se on vadio na alibi. Nadam se da će ubistvo mog sina biti uskoro rešeno - verovao je tada Desimir Fišeković.

On je rekao da je za otmicu Kneževića saznao iz medija i da ni on ni njegov sin nisu poznavali nijednog osumnjičenog kidnapera.

Veza sa Andrijom Draškovićem

Grupa uhapšenih otmičara se inače dovodila u vezu sa kontroverznim beogradskim biznismenom Andrijom Draškovićem. Dvojica iz grupe tada uhapšenih su se ubrzo našli na meti naoružanih ubica. Najpre je u septembru 2009. Nemanja S., koji je i namamio Kneževića, ubijen u porodičnoj kući u selu Belosavci. On se inače predstavljao kao telohranitelj Andrije Draškovića, a ubijen je tokom noći, na spavanju na spratu kuće, dok su njegovi roditelji bili u prizemlju.

Likvidiran je oko četiri sata ujutro. Napadači su u njega ispalili više hitaca iz pištolja "tetejac" i neopaženo uspeli da pobegnu. Nemanjin otac Tomislav je, kako je izjavio posle zločina, pred zoru čuo buku na spratu i pomislio da je nešto palo u sobi njegovog sina. Popeo se na sprat gde je u krevetu i zatekao sina oblivenog krvlju. Nemanja S. je po ulasku oca u sobu još bio živ, ali je na putu do Kragujevca preminuo u vozilu Hitne pomoći. Bio je pogođen sa dva hica u glavu i dva u ruke. Njegovo ubistvo do danas nije rešeno.

I Dejana T., koji je takođe učestvovao u otmici Kneževića, sustigli su hici, koje je on uspeo da preživi. On je kao šef obezbeđenja Andrije Draškovića 24. oktobra 2004. godine teško ranjen u pucnjavi na autoputu između skretanja za "Ikarbus" i Kvantašku pijacu u Beogradu. Tada je iz "mercedesa" sa vojnim tablicama otvorena rafalna paljba iz automatskih pušaka, u kojoj je Tukić teško ranjen i zbog povreda bio u kritičnom stanju.

Kurir.rs/Rudar 7/24 sedam

Preneo: R.J.

Bonus video:

03:48
LIKVIDIRAN ŠKALJARAC U BUDVI! Da li je na pomolu nova serija obračuna i likvidacija? Advokat Roskić: DUGOVI SE NE PRAŠTAJU! Izvor: Kurir televizija