"DA LI NAM JE 12 DANA NJENOG ŽIVOTA POSLE RANJAVANJA BILO NAGRADA" Otac ubijene Angeline govori za Kurir uoči godišnjice masakra

Anđelko Aćimović uoči godišnjice nezapamćenog masakra koji se 3. maja 2023. godine dogodio u osnovnoj školi na Vračaru, otovrio je dušu za Kurir i u emotivnoj ispovesti govorio o svojoj mezimici

Volela je ovo mesto

- U ovom parku smo dosta vremena provodili. Ovde je ona naučila da vozi bicikl. U ovom ćošku, prema Nemanjinoj ulici, ja sam pokušavao da joj objasnim sve, da ne gleda u pod, da gleda kuda vozi, šta da radi sa rukama, nogama, sa volanom, sve sam joj pomno objašnjavao. Dok sam se ja okrenuo da sa suprugom kratko porazgovaram, ona je za 10 minuta krenula da vozi sama. Za mene je to bilo čudo, a njoj je sve to uvek bilo lako. Na mestu gde je sada ovo igralište, bilo je malo drugačije, zagrađeno, i tu smo voleli da dođemo da se igramo. Oko igrališta je bila jedna ogradica širine oko pet santimetara, a ona i njena sestra Marija stalno su se takmičile ko će brže da prođe taj krug. Dešavalo se i da padnu, ali uvežbale su se i bilo je lepo gledati ih tako, srećne. Ona je volela ovo mesto, a meni sada ovde ostaju uspomene na nju i vreme provedeno sa njom - kaže nam Angelinin tata.

On kaže i da mu je žao što sada ne možemo da znamo gde bi je život odveo, ali da je bila kreativna i uporna i da je mogla sve.

- Angelinine ambicije su uvek bile konkretne, visoki ciljevi, ali realni. Bila je talentovana i za unutrašnji enterijer, maštala je to da studira, onda i modu u Francunskoj. Bavila se i umetnošću, pravila je razne vrste nakita, torbe, uradila je i svoj logo koji nam je ostavila, a koji danas koristimo. I nauka joj je bila interesantna. Gde bi nju život odveo mi to ne znamo, ali suština njena je bila da nikada nije imala želju da se ističe, ali je u svim oblastima bila u samom vrhu. Uvek je bila vrlo racionalna u razmišljanjima, mi to u kući dobro znamo, da je bila i diplomata, njeno mišljenje je bilo zrelo, mnogo više nego što se očekuje od nekoga njenog uzrasta. Mi nemamo pravo ništa drugo da radimo, nego da nastavimo onako kako je ona to radila. Njena je želja bila da se svakome pomogne i mi ćemo tako i nastaviti - kaže Aćimović.

Najteži dani

Od 3. maja, koji će zauvek ostati upisan u istoriju Srbije kao najteži dan za čitavo društvo, Angelina je živela još 12 dana, a njeni najmiliji imali su 12 dana borbe i nade.

- Često razmišljamo da li je to nama bila nagrada ili je to bio deo sudbine i Božije promisli da mi treba i to da preživimo. Povrede su bile takve da ona nije imala šansu da preživi i to nam je rečeno, ali bili smo uz nju nonstop, čekajući neko čudo i da uradimo sve što je bilo u našoj moći da doprinesemo da se to čudo desi, da ona ostane u životu, pa u bilo kom stanju. Tih 12 dana je bio i poklon, jer smo imali priliku da joj pričamo pričice, da razgovaramo, da se molimo... Možda nam je to značilo, da živimo u toj nadi, a sa druge strane, jako je bilo teško gledati svoje dete koje praktično nije živo. Ti dani ostaće nam uvek urezani kao najteži - kaže otac devojčice i objašnjava da sve porodice nastavljaju da preživljavaju najteže dane, ali da se trude da njihova deca žive kroz njih i svoje najbliže.

Dečak koji je počinio zločin krivično je neodgovoran, a njegovim roditeljima se sudi u krivičnom postupku u Višem sudu u Beogradu. Njegov otac je optužen jer je omogućio detetu pristup svom oružju i učio ga da istim rukuje, a majka jer je neovlašćeno držala municiju.

Monstouzan čin bez motiva

- Sve ovo je za nas, a i za ljude sa strane, emotivno i teško, imajući u vidu da njegovi roditelji, nesretni, nemaju nikakvu ljudskost ni da kažu:"Shvatili smo, krivi smo, nismo vaspitavali dete, nismo kontrolisali šta radi". To bi bar malo ublažilo sve ovo, međutim, kad imate jednu tragediju u kojoj znate da krivac ne može da odgovara i kad imate njegove roditelje koji to negiraju i govore kako niko nije kriv za to, onda je to drastično teže. Na sve to postoji i licemerje, gde oni sad na suđenju izražavaju žal i saučešće, a vidimo po njihovom ponašanju da su njima bitni samo oni, kao otac i majka, da im je život upropašćen. Čak im ni to dete nije bitno, koliko god je on monstrum i zločinac, potrebna mu je pomoć, a oni izgleda ne razumeju kakva je pomoć njemu potrebna, i oni bi radije da ga izvade iz bolnice, da ga ukradu i da učine sve da ne bude tamo, a njemu je tamo najbolje, jer mora da se vidi šta je u pitanju. Sad nije problem da li on odgovara ili ne, takav monstruozan čin bez motiva i razloga je nešto što je potrebno saznati. Mi imamo neka saznanja šta je bilo po sredi, ali to moraju stručnjaci da ustanove. Dok to ne saznamo, mi nećemo moći to u budućnosti da sprečimo, ako pustimo da ovo prođe samo tako, onda je to jedna velika greška - kaže nam Aćimović.

Bonus video: