UMESTO U ZATVORU, U SRBIJI SKORO 200 OSUĐENIKA KAZNU IZDRŽAVA KROZ RAD U JAVNOM INTERESU: I to najčešće zbog ovih krivičnih dela
Vozač crvenog "pežoa" zaprepastio je javnost kada se 6. aprila na društvenim mrežama pojavio snimak kako u Beogradu vozi po tramvajskim šinama na Mostu na Adi. Pet dana kasnije stigla ga je kazna, pa mu je sudija za prekršaje pored novčane kazne, zabrane upravljanja vozilom i kaznenih poena, izrekao i kaznu od 240 sati rada u javnom interesu.
Mogućnost da oni koji su počinili prekršaj ili neko lakše krivično delo umesto u zatvor idu na posao u Srbiji postoji već 17 godina, a prošle godine izrečeno je 146 kazni rada u javnom interesu za krivična dela i 803 za prekršaje. Trenutno se izvršava 195 ovakvih kazni.
Maksimalno 360 sati
- U nadležnosti Povereničke službe Uprave za izvršenje krivičnih sankcija je izvršenje kazne rada u javnom interesu, kako za krivična dela, tako i za prekršaje. Prva kazna rada u javnom interesu, upisana je u Matičnu knjigu u januaru 2007. godine. Ovakva kazna se izvršava na taj način što se osuđene i prekršajno kažnjene osobe upućuju kod poslodavaca s kojima je Uprava zaključila ugovor o saradnji. Ova lica obavljaju različite poslove u trajanju od osam sati dnevno - kažu za Kurir iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija (UIKS) i dodaju da osam sati rada zamenjuje jedan dan u zatvoru. Kako dalje objašnjavaju iz UIKS, Uprava u ovom trenutku ima zaključene ugovore sa 392 javna preduzeća, odnosno javne ustanove.
- Broj preduzeća u kojima se ovaj vid kazne izvršava se proteklih godina uvećavao. Lica se upućuju u javna komunalna preduzeća, domove kultura, bolnice, domove za stara lica, mesne zajednice, a u kojima obavljaju poslove u korist društvene zajednice. Ova vrsta kazne obavlja se kod pravnog lica koje se bavi poslovima od javnog interesa, a naročito humanitarnim, zdravstvenim, ekološkim ili komunalnim delatnostima - objašnjavaju iz UIKS.
Kazna rada u javnom interesu izriče se u trajanju do maksimalno 360 sati.
- Najčešće se izriču za sledeća dela iz oblasti krivice: krađa, laka telesna povreda, ugrožavanje sigurnosti, učestvovanje u tuči, uništenje ili oštećenje tuđe pokretne stvari, šumska krađa. Kazna rada u javnom interesu iz oblasti prekršaja izriče se za dela iz oblasti javnog saobraćaja, a nadzor na izvršenjem obavlja poverenik Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Poslodavac omogućava uslove rada i neposredno nadgleda rad osuđenog lica, dok poverenik obavlja nadzor nad osuđenim i u stalnom je kontaktu s poslodavcem - navode iz UIKS uz napomenu da u slučaju da osoba ne ispunjava obaveze, poverenik o tome obaveštava sud koji kaznu ili ostatak kazne rada u javnom interesu preinačava u zatvorsku kaznu.
Višestruka prednost: Kako nam dalje objašnjavaju, prednost ove vrste kazne je višestruka.
- Osuđeno lice ostaje u društvenoj zajednici, ne prekida mu se radni odnos, ta osoba može da nastavi sa školovanjem ili studiranjem i ono što je posebno važno, lice kome je izrečena ova kazna je sve vreme sa porodicom. Takođe, ovaj vid sankcije predstavlja uštedu i za društvo, a sami zatvorski kapaciteti se rasterećuju - zaključuju iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.
Bez diskriminacije: Jemči se dostojanstvo
U postupku izvršenja ovakve kazne jemči se poštovanje dostojanstva lica prema kojem se sprovode sankcije.
- Lice prema kojem se sprovodi izvršenje ne sme biti stavljeno u neravnopravan i diskriminatorski položaj zbog rase, boje kože, pola, jezika, vere, političkih i drugih uverenja, nacionalnog ili socijalnog porekla, imovnog stanja, obrazovanja, društvenog položaja, seksualne orijentacije ili drugog ličnog svojstva. Takođe, rad u javnom interesu ne sme ugrožavati zdravlje i bezbednost osuđenog, a sama kazna se ne može izvršiti bez pristanka lica kome je izrečena - navode iz UIKS.
Primeri dobre prakse: Posle odslužene kazne dobio posao
Iz UIKS naglašavaju i da praksa pokazuje da su izvršioci krivičnih dela, kojima je izrečena kazna rada u javnom interesu, svesni posledica onoga što su učinili i štete koju su nekome naneli i sve više razumeju važnost besplatnog društvenog rada kako bi se kompenzovala naneta šteta pojedincu ili široj zajednici, sa jedne strane, a sa druge, sačuvalo njihovo dostojanstvo.
- Imali smo primer osobe kojoj je 2022. izrečena kazna rada u javnom interesu u jednoj bolnici u kojoj je bio angažovan na poslovima čišćenja. Pošto je bio izuzetno vredan i dobro se uklopio s kolektivom, njemu je ponuđen ugovor o zaposlenju čim mu je istekla kazna. Dobio je ugovor na poslovima održavanja i narednih godinu dana je nastavio da radi u toj ustanovi. Posle godinu dana je našao sebi bolji posao, ali je ostao u dobrim odnosima s kolektivom bolnice koji redovno posećuje - kažu iz UIKS.
Oni podsećaju i da je u jeku pandemije korona virusa sedam osoba izvršavalo ovu kaznu u KBC Zemun tako što su dopremali boce s kiseonikom za najugroženije pacijente, od kojih je jedan izrazio želju da nastavi volonterski da radi ovaj izuzetno težak, ali human posao i pošto mu istekne kazna.
Najpoznatiji slučaj: Manekenka lagala, pa morala da radi
Na društvenokoristan rad svojevremeno je bila osuđena i manekenka Mina Milenković koja je 2013. godine izmislila da je oteta i silovana kako bi privukla pažnju tadašnjeg dečka. Za Minom se tada tragalo 39 sati, nakon čega se ona pojavila raččupana i bosa u Resniku tvrdeći da su je dvojica muškaraca otela i zlostavljala. Međutim, istragom je utvrđeno da je manekenka lagala i zbog toga je bila osuđena na 100 sati rada u javnom interesu.
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega