Iako ne gubi nadu zbog nestanka sina Milana (41) iz Niša, Siniši Đordeviću nije lako ovih dana. Prvi ujutru stiže na mestu Bojanine vode na obroncima Suve planine, odakle kreće potraga, a uveče poslednji odlazi. S njim je i Milanov brat Dejan koji svakodnevno šparta planinom već deset dana ne bi li našao brata kome se na ovom mestu gubi svaki trag 10. juna oko 18.30 sati.
U selima Gornja i Donja Studena kao da je vanredno stanje. Tu su policija, žandarmerija, na oglasnim tablama, banderama i ispred prodavnice su Milanove slike. Uz to izlazak na Bojanine vode je izuzetno otežan jer četiri bagera ravnaju teren prema vrhu, na putu su ogromne rupe tako da se prolazi uz medusobno razumevanje.
Sinišu zatičemo kako sedi sam pored automobila. Brzo ustaje da nas dočeka kod Doma planinara i dodaje da "moram nekada da sednem, jedem se od brige, a kad' sedim liči da sam bezbrižan".
- Došli smo Dejan, Milanov kum i ja. Njih dvojica su otišli gore kod osmatračnice. Tamo je bio jedan mali pas u potrazi i na jednom mestu se baš unervozio. Ima taj jedan dobar znak, a to je da niko nije video vrane i druge lešinare svih ovih dana potrage. Meštani kažu da kada ugine neka životinja, čitava jata lešinara se okupe na tom mestu, a to dosad nije primećeno. Svašta se priča, neprijatno je i da pomislim, a kamoli da kažem, ali moj Milan apsolutno nije imao razloga da digne ruku na sebe. Nije imao veze sa preteranim konzumiranjem alkohola, kockom, nekim porocima, pa da je to nešto izazvalo. Pa, jednom sam, kad smo hteli da odigramo tablić s detetom, morao da ga podstim na pravila - priča Siniša. On dodaje da su se alpinisti spuštali niz litice, da su tragali po podnožijima tih grebena.
- Nijedan trag nije nađen do sada. Meni se učinilo kao nešto sumnjivo da su kola "škoda" bila nekako nepravilno parkirana i da su imala blato na gumama, iako je tog ponedeljka bilo suvo vreme, al' eto, samo kažem, to je mali detalj. Ne čitam novine, ne gledam televiziju, strašno mnogo se sekiram, pa mi ne treba da se još uzbuđujem. Znači, stvarno cela porodica ne gubi nadu da ćemo ga naći, jer osim nekih uobičajnih briga koje svako ima, recimo moja bolest, on nije imao bilo šta zbog čega bi naudio sebi - priča Siniša.
U oba sela Gornja i Donja Studena ne prestaje priča o Milanovom nestanku. U prodavnici koju meštani nazivaju "centar sveta" kažu da to što nisu videli vrane kako preleću je izuzetno dobar znak.
- Znaš, priroda ne greši. Kada ugine nešto na planini, kada životinja jednostavno ugine, to je aerodrom za grabljivice. To vidimo svi mi, a ovih dana nismo videli nijednu vranu. Još što možemo da kažemo, taj momak nije prošao kroz naša dva sela. Jednostavno je to nemoguće, da ga ovde niko nije video. Imamo mi tu jednu karakternu osobinu da se pohvalimo tako da je neko video nepoznatog čoveka kroz selo, pa za ovih devet dana bi sigurno morao da kaže to - objašnjavaju meštani.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
