Sa početkom rata na prostorima bivše Jugoslavije razbuktale su se gotovo sve vrste kriminalnih obračuna. Početkom 90-tih godina, većina kriminalaca se vratilo u zemlju Srbiju, neki su otišli na ratišta, a neki su ulazili u posao šverca.
Tih godina, na ulicama naše prestonice, umirali su pripadnici gardi i vojnih jedinica. On je svoju mladost proveo u Kanadi, kao član specijalnih kanadskih jedinica koje su imale vojne zadatke širom sveta, poput francuske legije stranaca.
On, Dragan Vasić, devedesetih se vraća u zemlju, gde započinje druženje sa Beograđanima koji su bili s druge strane zakona.
Bavio se kik-boksom, a radio je kao obezbeđenje u klubovima Beograda i Kanade, a više o svom životu je pričao u emisiji "Crna hronika" na Kurir televiziji.
S obzirom da je u jedinici u Kanadi imao zadatke da ide po Iranu i Iraku, on je obrazložio zašto je tada, nakon tri godine raznih obuka i prakse, napustio 103. diviziju u kojoj je bio.
- Bio sam mlad, nije me interesovalo da ratujem po tuđim državama, jeste to dobro plaćeno, ali tada nisam razmišljao o takvom odlasku - kratko je rekao Dragan Vasić Tenk.
Vasić, takozvani Tenk, rođen je u unutrašnjosti Srbije, pa je otkrio kako je došao na ideju da migrira u Kanadu i postane deo njihovih specijalnih jedinica:
- Otišao sam kao dete 1976. godine, tri godine kasnije sam dobio papire, dolazio sam u Srbiju dvaput godišnje, išao po Evropi. Svaka legija stranaca uglavnom je izlaz za one koji nemaju roditelje, izašli iz zatvora, koji su u neku ruku problematični. Postoje ljudi koji vole da budu vojnici, ali je velika razlika između legije stranaca i obične vojske, tu su specijalni treninzi, ekstremne vežbe, usavršava se krav maga, čak sam je i ja trenirao... Velika je razlika u treninzima.
Potom je spomenuo njegov odnos sa Željkom Ražnatovićem:
- Bili smo dobri, ja sam ustvari bio dugo u Svilajncu, potom u Zemunu, imao sam tamo i dva lokala koja sam izdavao, klub, kafić, i jedan dobar prijatelj me upoznao sa Arkanom. Otišli smo u Bjeljinu, kod ljudi koji su vodili borbe pasa, a kada smo stigli imali smo večeru, a iza su bili neki hangari, a ne mogu da zaboravim trenutak kada je Arkanov pas izgubio, svi su bili poplašeni. On je bio džentlmen, ali je bio strah i prepet. On je to ispoštovao, izvadio je 5.000 maraka i isplatio. Radio sam neke vežbe kod njega, nekih 20 dana, na obuci. Mene, odnosno nas, su obučavali, ja sam se posle toga bavio čime sam se bavio, retko sam odlazio preko, a 1998. godine sam bio dole na Kosovu.
Vasić je pričao o situacijama kakve je doživljavao kada je išao da pokupi novce koji su bili namenjeni Arkanu:
- Pa, to je bilo 1993. godine, bio je jedan Tomislav, vlasnik nekoliko restorana, kada sam otišao u Kaluđericu da pokupim 15.000 maraka, taj čovek mi jeste dao pare, a kada sam se okrenuo, stigla mi poruka da bežim ili će da me likvidiraju. Nisam znao ni ko, ni šta, a kada sam se okrenuo video sam da me juri jedan BMW. Istrčao sam iz auta, bila je neka garaža, pokojni Pirke je izašao, počeo da puca, a ja sam se sakrio iza automobila. Video sam neku šahtu kod garaže, pa sam upao u nju, pa sam se krio tako neko vreme. Kada sam izašao, oni su i dalje pucali, bilo je u novinama, naslov tipa tri rafala ispaljena, tako je i bilo. Isto sam pucao, naravno, a njega su posle par meseci ubili. Uzeo sam te pare, odneo ih na Slaviji. Više je puta bilo takvih pokušaja, bez razloga, ne zna se ni ko je to potplatio, i dan danas se to ne zna, iako postoje razne verzije priče. Tada su bili obračuni, jedan vadi pištolj, odmah i drugi, pa ko uspe da izvuče glavu.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
