Dalibor Todorović, koji je ubijen u masakru koji je 4. maja prošle godine počinio Uroš Blažić (21) iz Dubone kod Mladenovca, danas bi proslavio svoj 26. rođendan. Iako ne prođe dan bez objavljene potresne poruke, Dačinoj porodici današnji dan je, pored praznika bez njihovog najmilijeg, pao najteže.
Pored Dalibora, veliki snovi, podsetimo, ugašeni su tog kobnog dana i Milanu i Kristini iz Dubone, kao i Petru, Nemanji, Lazaru, Marku, Aleksandru i Nikoli iz Malog Orašja.
A o tome kolika je tuga za ovim nesrećno nastradalim mladim ljudima, svedoči i svaka napisana reč neutešnih porodica.
"Duše moje lepe, proslavite zajedno rođendan, svi skupa", napisala je Dačina majka na današnji dan ove potresne reči koje kidaju dušu upućene svom sinu jedincu, a uz to je podelila i fotografije i dvoje mladih iz Dubone čiji su životi takođe prerano ugašeni.
Tuga, patnja i bol
- Sine moj pre 26 godina kada si se rodio uneo si radost, sreću u naš dom. Kada sam te prvi put ugledala mojoj sreći nije bilo kraja, kao da sam tada rodila ceo svet, a za mene si moj ceo svet i bio. A o tvojoj sestri neću ni da pričam koliko se radovala za tebe, odlazila je sa mnom na kontrole i kada je saznala da će dobiti brata bila je presrećna devojčica, a imala je svega 5 godina, ona je samo o tome pričala i samo je tebe želela. Maštala je da ćeš se zvati Stefan, ali tvoje ime je bilo Dalibor njen Dača, naš Dača. Bio si najlepši dečak sa najlepšim imenom, bili smo svi ponosn što te imamo što si naš, što si tako umiljato jagnje naše prirastao srcu svakom prolazniku, a voljen od strane svakoga ko te je znao. Godine su prolazile, a ja ponosno te pratila i vodila na pravi put imala sam običaj da te zovem "ćeri moja" jer sam se tako još više vezivala za tebe. Moja ljubav je krenula od prvog dana tvog rođenja, još uvek pamtim taj trenutak moja ostvarena željo kada sam ti prvi put ugledala te okice, kada su se naši pogledi susreli. Kada sam ti se zaklela na večnu ljubav, štit, odbranu da cu tu biti za tebe da sam ja tvoja mama i tvoj anđeo čuvar, a da si ti moj najveći uspeh u životu. I od tada svaki 1. jul za mene je datum koji ne može zameniti svaki naredni, datum sa posebnom ljubavlju, datum u kom ti pričam o obećanju koje sam ti dala i koliko si od tog datuma te 1998. godine važan za mene. Svaki rođendan smo provodili u sreći, pesmi, ljubavi i smehu svaki je od svakog bio lepši, dok si ti odrastao u pravog, dobrog i čestitog momka. Bio si moj ponos, dika, i majkin ceo svet. 24 godine srećo moja majka je bila najsrecnija i ponosna majka što te imala, sve dok nas monstrun nije razdvojio uzeo mi moju sreću i ljubav najveću. Ovo je drugi rođendan koji umesto tebe grlim mermer a tako bi te sine zagrlila jako mnogo fališ majci jer željna sam te toliko jako. Koga ću umesto tebe da poljubim zagrlim i poklon da dam kome tortu da napravim i kojim gostima da se nadam ja. Ti ces sine sa Anđelima slaviti, a mi ćemo sine na grobu tvom biti i gorke suze od tuge proliti i rođendan tvoj bez tebe slaviti. Čekaću te ćeri u snovima mojim tu te jedino vidim tu mi jos postojiš, nemoj da me ostaviš to mi jedino osta jer ne bih se budila iz snova sa tobom koliko mi tebe nije dosta. Željno čekam kada ćemo mi skupa biti i rođendan tvoj zajedno slaviti, gde nas čedo moje niko više od nas nece rastaviti... - napisala je majka ubijenog mladića.
Četrnaest dugih meseci prošlo je od kobne večeri kada je tog 4.maja u 22.20 sati, naoružan do zuba bez ikakavog razloga, pomahnitali Uroš Blažić oduzeo ovim roditeljima decu, njihove najrođenije i voljene mlade ljudi, koji su tek bili na pragu ostvarenja velikih snova.
Podsećanja radi, pored Todorovića, porodice brata i sestre, Milana i Kristine Panić, bore se sa bolom na svoj način, a nedavno su putem društvenih mreža potražili podršku kada su objavili kako planiraju protest ispred zatvora u Smederevu.
- Ponovo planiramo protest ispred zatvora u Smederevu, pa bi pozvala sve ljude koji bi mogli da nas podrže. Da se zajedno okupimo, da ne dozvolimo ubicama da se posećuju. Skup je od 9 sati ujutru pa ko može neka dođe da nas podrži i ujedno da ne dozvolimo da se ovako nešto nikad ne ponovi. Jer ako ubice ne budu kažnjene bojim se reprize - napisala je tada Zorica Panić majka ubijene maturantkinje Kristine i mladog policajca Milana.
NE PROPUSTITE
