DVE GODINE I HILJADU PUTA PITANJE "ZAŠTO"? KAD SMRT IZNENADI OSTAJE SAMO BOL: Porodice ubijenih u masakru na Cetinju neutešne

Vuk Borilović (35) pre dve godine počinio je najveći masakr u novijoj crnogorskoj istoriji, kada je na Cetinju iz samo njemu znanog razloga uzeo pušku i počeo da seje smrt po komšiluku.

Ubica se, podsetimo, tog dana vratio iz crkve uzeo pušku i prvo presudio svojim podstanarima Nataši Martinović (35), njenim sinovima Mašanu (11) i Marku (8), zatim njihovom kumu Milanu Mitroviću (37), Goran Đurišić (54) koji je pokušao da zaustavi svog sestrića, komšije Rajku (56), Dimitrija (81) i Danicu (74) Drecun, Aleksandru (51) i njena sestra Milu (52) Radunović. U svom krvavom pohodu Borilović je tada ranio šest osoba.

- Dve godine dana, hiljadu puta zašto... Odgovora nema... Samo tuga, tuga i neprebol. Jer kad smrt iznenadi kao što je tvoja nas, ostaju samo bol, uspomene i doživotno sećanje. Kažu da vreme učini svoje pa taj osećaj nestaje. Ne, mi nismo više što smo nekad bili. Sa tobom smo bili jaki, a uz tebe sigurni i srećni. Tvoje postojanje bilo je naša porodična snaga, ali nažalost Bogu je zafalilo anđela pa te pozvao kod sebe jer si bio predobar i prečist za ovaj svet. Nama si ostavio u nasleđe nešto najlepše što čovek može ostaviti svojoj porodici, a to je častan, pošten i dostojanstven život. Učio si nas mnogo čemu, ali najtežu lekciju si ostavio da učimo sami, a to je kako živeti bez tebe. Čuvaju te od zaborava i večno vole - piše u čitulji koju potpisuju najmiliji ubijenog Gorana Đurišića.

Njegovi najmiliji nisu krili osećanja, pa je objavljeno još nekoliko potrebnih čitulja povodom godišnjice.

- Prođoše dve godine, ali praznina koju si ostavio u našim srcima ne prolazi. Iznenadni rastanak sa tobom nam je doneo veliku bol. Želja da si tu sa nama je vremenom sve veća. Ali zbog tebe i zbog onog kakav si bio mi moramo i možemo sve, a ti nas čuvaj kao i do sad - piše u drugoj čitulji.

Neutešne reči ožalošćena porodica uputila je i sestrama Aleksandri i Mili Radunović koje je ubio pomahnitali komšija.

- Ne može se preboleti neprebolno, izdržati neizdrživo, hodati na prstima da se ne budi tuga nedostajanja jer silno nedostajete! Nedostaje prisustvo, nedostaje ljubav i toplina, nedostaje sve dobro koje ste nosile u sebi i koje ste činile jer ostasmo užasnuti zlom koje je vama učinjeno. Volimo vas oduvek i zauvek - navodi se u čitulji sa fotografijom na kojoj su ubijene sestre.

Milan Mitrović, hrabri otac, suprug i verni kum porodice Martinović tog kobnog popodneva uputio se ka kući Borilovića na poziv svog uznemirenog kuma Miloša Martinovića. Neposredno pre nego što je ubijen, Miloš Martinović, kako su prenosili crnogorski mediji, obavestio ga je da je dobio poziv od stanodavca Borilovića da će mu pobiti porodicu i zamolio ga da proveri šta se dešava u naselju Medovina. Goloruk, čistog srca uputio se ka kući ubice i nažalost, nije pošteđen. Pogođen je sa nekoliko hitaca. Njegova porodica oprostila se čituljama od njega.

- Dve godine od nesrećnog sumornog dana, koji je ugasio svetlost i toplinu u tvojim lepim očima. Heroju moj! Dostojanstveno spavaj iznad nepravde i bola, a ja ću se boriti sa ovom tugom do kraja života - stoji u čitulji. Da tragedija bude veća Vuku Boriloviću venčani kum bio je brat njegove supruge.

Mitar, Danica i Rajko Drecun, takođe su bili nedužne žrtve masovnog ubice, a njihovi najmiliji nisu mogli da sakriju tugu pišući čitulje.

- Voljeni naš, vreme koje prolazi ne umanjuje bol i tugu za tobom. Tvoja dobrota, snaga i plemenitost nastaviće zauvek da živi u nama - piše u oproštaju, a potom na zajedničkoj čitulji stoji:

- I danas kao i svakog dana poželim da ste mi tu, poželim još jedan zagrljaj, poželim da i moja deca osete vašu ljubav. Kažu da vreme leči sve, ali ne i dane provedene bez vas. Nedostajete nam sve više.

Zatim je cetinjska opština objavila zajedničku čitulju ubijenima u kojoj navode "da će ih čuvati od zaborava."

Tokom jučerašnjeg dana zastave su bile na pola koplja na Cetinju u znak poštovanja, sećanja i tuge prema ubijenima u zločinu koji je pre dve godine mogao biti još strašniji da policija nije ubila Vuka Borilovića.

Bonus video: