Suđenje Urošu Blažiću, optuženom za masovno ubistvo u selima Dubona i Malo Orašje, i njegovom ocu Radiši, koji se tereti da je ilegalno držao oružje kojim je zločin počinjen, nastavljeno je danas.
Na prethodnim ročištima su Blažići izneli odbranu, a saslušan je i deo oštećenih i svedoka.
Tokom suđenja Uroš Blažić je držao pognutu glavu, a u jednom trenutku kada mu se obratila majka ubijenog Petra Mitrovića, Biljana stavio je ruke na uši, verovatno kako ne bi slušao kako priča o krvavom danu, i kako ne bi čuo njeno besno i bolno obraćanje.
- Povremeno bi podigao glavu i pogledao u pravcu govornice, ali to bi uradio na kratko. S druge strane Radiša Blažić takođe sedi pognute glave na drugom kraju boksa za okrivljene gde ga čuva nekoliko stražara - kaže naš sagovornik i dodaje da Radiša Blažić od ova tri ročišta često gestikulira dok mu se obraćaju ožalošćeni članovi porodice, pa se tako, dok mu je Zorica Panić juče rekla da njegova žena Biljana ima novog dečka, on se kristio.
Potresnim glasom Biljana Mitrović, majka ubijenog Petra, podsetimo, ispričala je kako je saznala za zločin.
Biljana Mitrović: Tog dana Petar je radio, a kasnije je trebalo da ide u Smederevo kako bi se video sa nekom drugaricom. Majka ne može da spava, čeka svoje dete, pa sam tako i ja te večeri. Čekam ga u dnevnom boravku, suprug je otišao da spava, a u jednom trenutku je izleteo iz sobe, galami. Kaže: "Tata pobi nas čovek na Ravnom Gaju, dolazi brže!" Počela sam da vrištim, pomislim možda su se potukli, možda je nešto bilo. Moju vrisku su čuli i sinovi koji su bili na spratu kuće, silaze i uzimaju štake, lopate da ga brane. Peca je to tako strašno izgovorio, krenuli smo kolima gore. Stigli smo, deca su molila za pomoć, nisam stigla da uđem kod spomenika i moja deca su već iznosila Petra. Sedište od unuke vadim kako bi ga stavili u kola. Nisam videla ni da je krvav, samo sam videla da nije dobro. Rekli su mi da ne idem tamo kod spomenika. Ponavljali su samo "Bole je mrtav, Bole je mrtav..." misleći na našeg Marka Mitrovića. Nisam mogla da stojim tu, ušla sam tu među njih, nije bilo pomoći za tu decu. Slučajno sam nekog zakačila, a to dete mi je reklo "jao nemoj, boli boli." Ja sam išla i vrštala i dalje. 180 su vozili do grada kako bi došli i spasili ga, dobro je da nisu poginuli. Petar ih je molio da ne jure i da ga izbace iz auta jer on više ne može, a oni su govorili "pomoći ćemo stići ćemo, ne brini". Primili su ga na Urgentom u Smedrevu prvog i spasen je. Nije bilo mesta u beogradskom Urgentom centru, pa su ga poslali u Dragiše Mišovića. Reanimiran je i spasen, bio je dve nedelje u komi.
- Probudili su ga, pričala sam sa njim i očima. Pitao me je: "Mama ko je pucao?", ja sam mu objasnila onako kako smo mi tada znali " dečko koji je vozio žuti motor kroz selo", a on me je pitao: "Zašto?", i ja zato želim da pitam zašto je pucao u mog sina. Nema odgovora. Mislila sam da ću kad vidim te zle oči i dobijem odgovor. Imao je sedam, osam metaka u sebi, bio je jak. Svi su se čudili kako je preživeo. Urađena je jedna operacija, koja je bila besmislena i problem su pravile rane koje su bile sve dublje i dublje. Dobio je sepsu i nedelju dana nakon toga je preminuo. 23. juna 2023.
Dok je govorila ona se povremeno okretala ka boksu gde su bili okrivljeni. Plakala je i pokušala je da se suzdrži dok govori. Kada je sudija upitala da li se pridružuje krivičnom gonjenju i da li ističe imovinsko pravni zahtev ona je kao i njen suprug rekla da želi 100.000 evra po članu porodice.
Ali je dodala: "Meni te pare ništa ne znače! Skot nam je uništio sve, mi više nemamo u šta da verujemo. Želim da mu kažem da kada bude umirao treba 50 dana da umire u mukama kao moj Petar!"
NE PROPUSTITE
