Od ruke maloletnika u poslednja tri meseca stradali su čovek koji je živeo na ulici, u Beogradu, kao i njegov sugrađanin koji je izašao u park da odbrani dete.
Starija žena u Bačkom Petrovom Selu i šezdesetogodišnjak u Bačkom Gradištu takođe su bili žrtve. U sva četiri slučaja uočava se da su dečaci koji su učestvovali u zločinima bili u društvu starijih.
- To znači da imamo pojavu da se mlađa deca zloupotrebljavaju i instrumentalizuju od starijih vršnjaka. Zašto – pre svega zato što imamo granicu za krivičnu odgovornost koja je na uzrastu od 14, pa 16 godina zavisi da li je stariji ili mlađi maloletnik, što su svi naši zakonski pogledi prema njima mnogo blaži prema njima nego što bi trebalo da budu - rekla je Snežana Repac, psiholog.
Pored tragičnih ishoda, gotovo svakodnevno se mogu pročitati i vesti u kojima piše da je došlo do tuče maloletnika gde je korišćeno hladno oružje, a učesnici zadobili teške povrede. Postavlja se opravdano pitanje da li postoji sistemski način da se faktori rizika koji dovode do devijantnog ponašanja dece prepoznaju na vreme.
- Govorimo o unutrašnjim i spoljašnim faktorima. Unutrašnji faktori su oni faktori koje dete samo u sebi nosi i to su određene psihološke i genetske predispozicije za bavljenje određenim nezakonitim i devijantnim radnjama. A ako govorimo o spoljnim faktorima to su sociološki faktori u koje ubrajamo negativan uticaj sredine, školskog okruženja, vršnjački uticaj, uticaj društvenih mreža generalno interneta - kaže Ratomir Antonović, stručnjak za bezbednost.
Stručnjaci ističu da bi naša zemlja trebalo da unapredi sistem za rano prepoznavanje devijantnog ponašanja.
- Ja lično smatram da bi trebalo imati mnogo jaču prevenciju. Prepoznati u najranijem uzrastu probleme ove dece, probleme porodice i na taj način delovati tako što bi se utvrdili razlozi i uputiti na neko savetovanje ili se kroz neki sistematski pregled utvrditi da postoji neki rizik da neko sklizne u devijantno ponašanje - rekla je Repac.
- Škola mora da ima tu vaspitnu funkciju, ne samo obrazovnu već i vaspitnu funkciju Treba relativizovati funkciju porodice. Mi nemamo funkcionalne porodice, ni tamo gde su monolitne ne ostvaruju osnovnu socijalnu funkciju, a to je odgoj dece - tvrdi Antonović.
Podsetimo, u našoj zemlji, bez obzira na težinu dela, dete do četrnaeste godine nije krivično odgovorno. Od 14. do 18. godine, maloletnici postaju krivično odgovorni, ali su kazne znatno blaže u odnosu na odrasle.
Kurir.rs
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
