Lečić je u Specijalnom sudu u nastavku suđenja podsetio da je tročlana komisija Vlade Srbije u januaru 2002. godine konstatovala je da je protest JSO bio miran i da niko ko je učetsvovao u njemu neće dispciplinski odgovarati

BEOGRAD - Vlada Srbije na čelu sa Zoranom Đinđićem kao i predsednik Jugoslavije Vojislav Koštunica nisu smatrali da je Jednica za specijalne operacije izvršila oružanu pobunu u novembru 2001. već da se radilo o mirnom protestu, izjavio je nekadašnji pomoćnik načelnika za bezbednost JSO Veselin Lečić.

Pozivajući se na zapisnike sa sednica Vlade Srbije, izveštaje i druge spise predmeta, Lečić je u Specijalnom sudu u nastavku suđenja pripadnicima JSO zbog oružane pobune u novembru 2001. godine, podsetio da je tročlana komisija Vlade Srbije u januaru 2002. godine konstatovala je da je protest JSO bio miran i da niko ko je učetsvovao u njemu neće disciplinski odgovarati.

Komisija, koju su činili tadašnji ministri pravde, poljoprivede i rada Vladan Batić, Dragan Veselinov i Dragan Milovanović takođe je zaključila da je jedinica bila zloupotrebljena prilikom hapšenja haških optuženika braće Banović, kao i da je utvrdila propuste u radu načlenika Državne bezbednosti, naveo je Lečić.

On je dalje naveo da je Komisija sugerisala da se JSO izdvoji iz DB-a i da odgovara direktno Vladi.
“Vladina Komisija, a pre toga, pokojni premijer Zoran Đinđić na vanrednoj sednici Vlade 14. novembra 2001. i tadašnji predsednik Jugoslavije Vojislav Koštunica na konferenciji za novinare govorili su da je reč o protestu, a ne radi o oružanoj pobuni”, ukazao je Lečić.

Pozivajući se na zapisnik sa sednice vlade od 14. novembra 2001. Lečić je citirao Đinđića, ističući da premijer nijednom nije uporebio termin oružana pobuna već sve vreme govori o protestu.

Đinđić je dalje na sednici, upoznavajući članove vlade sa protestom, analizirao propuste koji su nastali prilikom hapšenja braće Banović, konstatujući da je taj posao – hapšenje dva civila mogla da obavi javna bezbednost (obicna policija), napomenu je Lečić.

Premijer je tada konstatovao da su narušen međuljudski odnosi u DB-u i JSO i da za to traži odgovornost načelnika, posle čega je načelnik DB-a Goran Petrović suspendovan, a njegov zamenik Zoran Mijatović je podneo ostavku, naveo je Lečić pozivajući se na zapisnik sa sednice vlade.

“Ako šef službe nije našao za shodbno da šest dana ode kod njih (u Kulu) on za mene nije više šef te službe”, rekao je tada Đinđić na vladi, a citirao ga Lečić.

On je ukazao i na iskaz iz istrage Zorana Mijatovića koji navodi: “Ja se pitam šta ja radim ovde kad je vlada Srbije još tada dala aboliciju protesta”.

Pozivajući se na novinski članak koji izveštava sa koi vlada Srbije konstatovala nedostatke u radu DB-a oko hapšenja braće Banović.

Sud bi trebalo da na predlog tužilaštva za organizovani kriminal sasluša nekadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića, nekadašnjeg šefa DB-a Gorana Petrovića i njegovog zamenika Zorana Mijatovića, kao i nekadašnjeg načelnika BIA Milorada Bracanovića.

Trebalo bi da svedočce i tadašnji funkcioneri Čedomir Jovanović, Dragan Veselinov, Žarko Korać, bivši član “zemunskog klana” Dušan Krsmanović, svedoci saradnici Dejan Milenković Bagzi i Ljubiša Buha, kao i Aleksandar Popović, naveo je sudija.

Optuženima se stavlja se na teret izvršenje krivičnog dela oružana pobuna iz tada važećeg Krivičnog zakona SRJ.
Krivična prijava protiv tadašnjeg predsednika SRJ Vojsilava Koštunice i načelnika Vojno-bezbednosne agencije Ace Tomića je odbačena, pošto u toku istrage nije utvrđeno da je bilo ko, osim optuženih, učestvovao u toj pobuni.