Sudsko veće Haškog tribunala zakazalo je za 16. novembar izricanje konačne presude generalu Anti Gotovini koji je osuđen za na 24 godine zatvora zbog progona srpskog stanovništva

HAG - Haški tribunal izreći će 16. novembra konačnu presudu hrvatskom generalu Antu Gotovini, prvostepeno osuđenom na 24 godine zatvora zbog progona srpskog stanovništva iz Kninske krajine u leto 1995, saopštio je sud u Hagu.

Istom presudom, prvostepeno veće Tribunala osudilo je 15. aprila 2011. policijskog generala Mladena Markača na 18 godina zatvora zbog zločina nad srpskim civilima tokom i posle operacije Oluja u avgustu 1995.

Prema presudi, Gotovina (55), koji je zapovedao Olujom, i Markač (55), kao komandant specijalne policije, bili su članovi udruženog zločinačkog poduhvata, koji je predvodio tadašnji hrvatski predsednik Franjo Tuđman, a čiji je cilj bilo proterivanje srpskog stanovništva iz Kninske krajine, što je bio navod optužnice.

Gotovina i Markač proglašeni su krivim za progon, deportaciju, pljačku, ubistva, bezobzirno uništavanje, nehumana dela i okrutni tretman srpskog stanovništva u Krajini, od početka avgusta do kraja septembra 1995.

Drugooptuženog generala Ivana Čermaka, Tribunal je oslobodio krivice.

General Gotovina je, po presudi, naredio nezakonito granatiranje Knina i drugih gradova u Krajini.

Takođe, Gotovina nije učinio ništa da spreči i kazni zločine svojih podređenih nad srpskim stanovništvom.

I Gotovina i Markač na prvostepenu presudu uložili su žalbe, tvrdeći da je sudsko veće pogrešno utvrdilo i interpretiralo činjenice o događajima tokom i posle Oluja.

U žalbama, odbrane su tražile da Gotovina i Markač budu oslobođeni, tvrdeći da je Oluja bila legitimna vojna operacija za reintegrisanje Kninske krajine u sastav Hrvatske, a da je srpsko stanovništvo napustilo teritoriju u okviru evakuacije koju je organizovalo njihovo vođstvo na čelu sa Milanom Martićem.

Odbrana Gotovine žalbu je zasnovanla na tvrdnji da je u prvostepenoj presudi pogrešno utvrđeno da je granatiranje Knina, Obrovca, Benkovca i Gračaca, 4. i 5. avgusta 1995., bilo nezakonito i smišljeno za progon Srba, u okviru udruženog zločinačkog poduhvata.

U žalbenoj raspravi, održanoj u maju ove godine, Gotovinini branioci su tvrdili da je to bio zakoniti napad na vojne ciljeve i da je 95 odsto od 1.200 artiljerijskih projektila koje je Hrvatska vojska ispalila na četiri grada u Kninskoj krajini bilo usmereno na vojne ciljeve tokom "visoko profesionalnih napada".

General Gotovina je, na kraju žalbene rasprave, rekao da je "ponosan na rezultate" operacije Oluja kojom je komandovao u leto 1995, izražavajući, istovremeno, žaljenje zbog žrtava koje su pale posle te akcije, a za koje, kako je sugerisao, nije odgovoran.

Tužioci su tražili da apelaciono veće Tribunala odbaci žalbe Gotovine i Markača i potvrdi prvostepene presude.