Apelacioni sud je odbio kao neosnovan predlog okrivljenog Stefana Karića da se kazna zatvora u trajanju od jedne godine odsluži u kućnom pritvoru, uz primenu mere elektronskog nadzora i odlučio da kaznu od godinu dana izdrži u zatvoru

BEOGRAD - Apelacioni sud u Beogradu odlučio je da Stefan Karić kaznu izdrzava u zatvoru, čime je uvažena žalba Prvog osnovnog javnog tužioca i preinačeno rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu.

Apelacioni sud je odbio kao neosnovan predlog okrivljenog Stefana Karića da se kazna zatvora u trajanju od jedne godine odsluži u kućnom pritvoru, uz primenu mere elektronskog nadzora.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu od 21. septembra 2012. godine usvojen je predlog Stefana Karića i određeno je da jednogodišnju kaznu zatvora, na koju je osuđen 26. oktobra 2010. godine zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja, izvrši tako što okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, uz primenu mere elektronskog nadzora.

Po nalaženju Apelacionog suda, osnovano se u izjavljenoj žalbi javnog tužioca ističe da prvostepeni sud nije razmotrio okolnosti koje su od značaja za donošenje pravilne odluke o osnovanosti predloga okrivljenog, te da nije u dovoljnoj meri cenio otežavajuće okolnosti. U konkretnom slučaju okrivljeni Stefan Karić je pri izvršenju krivičnog dela ispoljio izuzetnu bezobzirnost.

Navodi se da je Stefan Karić svojim vozilom upravljao brzinom koja je višestruko prelazila maksimalno dozvoljenu brzinu kretanja vozilom u naseljenom mestu i koja je predstavljala bezobzirnu vožnju u gradskim uslovima, a tom prilikom saputnica u vozilu je zadobila teške telesne povrede opasne po život.

Apelacioni sud je naveo da okolnosti pod kojima je krivično delo učinjeno i stepen ugrožavanja zaštićenog dobra ukazuju da se usvajanjem predloga okrivljenog prema njemu ne bi mogla ostvariti svrha kažnjavanja, odnosno svrha specijalne prevencije koja se ogleda u sprečavanju učinioca da čini krivična dela i uticanju na njega da ubuduće ne čini krivična dela.

Takođe je navedeno da usvajanje predloga okrivljenog ne bi ispunilo svrhu generalne prevencije u vidu uticanja na druge da ne čine krivična dela, te izražavanju društvene osude za krivično delo, jačanje morala i učvršćivanje obaveze poštovanja zakona.