Specijalni savetnik glavnog haškog tužioca Frederik Svinen potvrdio da je revizija procesa moguća u slučaju da bude otkrivena neka nova činjenica

HAG - Oslobađajuća presuda hrvatskim generalima pred Žalbenim većem Haškog tribunala jeste pravosnažna, ali postoji mogućnost revizije procesa ukoliko bi bila okrivena neka značajna činjenica koja nije bila poznata tokom prethodnih postupaka, rečeno je u tom sudu.

"Mada je odluka Žalbenog veća konačna, postoji mogućnost otvaranja procedure revizije u slučaju da bude otkrivena neka nova činjenica koja nije bila poznata tokom postupka pred prvostepenim ili Žalbenim većem", rekao je specijalni savetnik glavnog haškog tužioca Frederik Svinen.

Prema pravilu 119 Pravilnika o proceduri i iznošenju dokaza, zahtev za reviziju postupka moguće je podneti u roku od godinu dana od dana izricanja presude, objasnio je on.

Pred Haškim tribunalom je dosad samo jednom bio pokrenut postupak revizije procesa, i to u slučaju bivšeg oficira JNA Veselina Šljivančanina, podsetila je predstavnica za štampu Tribunala Magdalena Spalinska.

Šljivančanin je 2009. godine bio pravosnažno osuđen na 17 godina zatvora, ali je njegova odbrana podnela zahtev za preispitivanje te presude, pozivajući se na iskaz ključnog svedoka, penzionisanog oficira JNA Miodraga Panića.

Žalbeno veće je poništilo tu presudu pošto je zaključilo da je Panićev iskaz kredibilan i smanjilo Šljivančaninu kaznu na 10 godina.

Svinen nije želeo da komentariše oslobađajuću presudu Anti Gotovini i Mladenu Markaču, ali je napomenuo da su dvojica od petorice sudija jasno naznačila da se ne slažu s mišljenjem većine.

"Pošto je ta odluka konačna, nećemo komentarisati presudu. Možemo da istaknemo da su se dvojica sudija jasno usprotivila stavu većine", rekao je Svinen.

Gotovina je, u prvostepenom postupku, prošle godine bio osuđen na 24 godine zatvora, a Markač na 18 godina.

Žalbeno veće tribunala je poništilo presudu Pretresnog veća i oslobodilo hrvatske generale pošto je ocenilo da nema dokaza da je postojao udruženi zločinački poduhvat s ciljem uklanjanja srpskog civilnog stanovništva iz Krajine, kao ni za to da su napadi na Knin, Obrovac, Gračac i Benkovac bili protivpravni.
Za takvu odluku Veća izjasnili su se predsedavajući sudija Teodor Meron (SAD) i sudije Patrik Robinson (Južna Afrika) i Mehmet Gunej (Turska), dok su protiv bili sudije Karmel Ađijus (Malta) i Fausto Pokar (Italija).

Ađijus i Pokar su nazvali zaključke veća "zbunjujućim","konfuznim", "neodrživim" i punim grešaka i pogrešnih tumačenja.

"Suštinski se protivim celokupnoj presudi Žalbenog veća, koja je u suprotnosti sa osećajem za pravdu", naveo je sudija Pokar u izdvojenom mišljenju na 20 strana.

"Čak i ako je većina (članova veća) želela da potpuno oslobodi Gotovinu i Markača, možemo se zapitati šta je većina želela da postigne odbacivanjem postojanja udruženog zločinačkog poduhvata…Ostavljam ovo kao otvoreno pitanje”, naglasio je Pokar.

Njegov kolega Ađijus takođe je, u odvojenom mišljenju argumentovanom na 30 strana, izrazio odlučno i potpuno protivljenje zaključcima veća, ocenivši da je većina sudija pogrešno protumačila, ignorisala ili odbacila zaključke prvostepenog veća bez odgovarajućeg opravdanja za to.

Na pitanje da li hrvatski generali mogu da traže odštetu od Tribunala zbog toga što su proveli u pritvoru nekoliko godina, Svinen je odgovorio da statut i pravila procedure Tribunala ne predviđaju isplatu odštete oslobođenom optužbi.

"Prema mojim saznanjima, Tribunal nikada nije odobrio isplatu odštete u slučaju oslobađajuće presude”, rekao je on i dodao da mu nije poznato da li su Gotovina i Markač uložili takav zahtev.