Radisavljević je rekao da je teška korupcija izraz za zloupotrebe,kojima se stiče korist veća od 200 miliona dinara

BEOGRAD - Tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević rekao je da se istraga protiv vlasnika Delta holdinga Miroslava Miškovića i još devet osumnjičenih vodi zbog "teške korupcije" i objasnio da javnost, često i stručna, ne pravi razlika između lične imovine koju poseduje neko lice i imovine preduzeća koja su u vlasništvu fizičkih i pravnih lica.

U krivičnoj prijavi i naredbi za sprovođenje istrage koja je pokrenuta protiv Miškovića, Mila Đuraškovića i ostalih osumnjičenih za izvlačenje para iz putarskih preduzeća, njima se stavlja na teret izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja po osnovu visine pribavljene imovinske koristi", rekao je Radisavljević za Novi magazin.

Prema njegvoim rečima, u tom slučaju reč je o inkriminaciji koja se kolokvijalno naziva "teška korupcija", u koju spadaju zloupotrebe kojima je pribavljena imovinska korist viša od 200 miliona dinara

Tužilaštvo za organizovani kriminal ispituje još nekoliko privatizacija za koje se sumnja da su dovele do uništenja preduzeća i kupcima poslužile za prisvajanje imovine, otpuštanje radnika i gašenje delatnosti, uz ogromne nenaplative dugove, izjavio je tužilac Miljko Radisavljević.

Radisavljević je rekao da su time vlasnici privatizovanih i potom uništenih firmi stekli enormno bogatstvo.

"U toku je više predistražnih postupaka u vezi sa privatizacijama preduzeća koje su ocenjene kao sporne. Prioritet su privatizacije kojima se bavio Savet za borbu protiv korupcije, međutim, preispituju se i neke druge", objasnio je on.

Radisavljević je, komentarišući polemiku da li je moguće krivično goniti nekoga zato što je iz sopstvenog preduzeća uzimao "svoj novac", ukazao da se u javnosti, često i stručnoj, ne pravi razlika između lične imovine koju neko poseduje i imovine preduzeća, koja su u njegovom vlasništvu.

"Reč je o različitim vrstama imovine, jer preduzeća svojom imovinom, pored ostalog, odgovaraju za obaveze koje imaju prema zaposlenima, državi, bankama i drugim svojim poveriocima. Zakon pravi decidiranu razliku između lične imovine vlasnika i imovine preduzeća", ukazao je on.

Zato se, dodao je Radisavljević, ne može govoriti o uzimanju "svog novca", jer vlasnik može ostvariti pravo na transfer dobiti koju je preduzeće ostvarilo u svom poslovanju na način koji je zakonom propisan.

On je podsetio i da vlasnik, takođe, može doneti odluku o likvidaciji preduzeća, ali da to podrazumeva izmirenje svih dospelih obaveza preduzeća prema poveriocima.

"Svako drugačije korišćenje imovine preduzeća od strane vlasnika nelegalno je i može biti sankcionisano, jer se time po pravilu nanosi šteta trećim licima, čija potraživanja ostaju nenaplaćena", upozorio je on.

Radisavljević je rekao da očekuje i nova proširenja istrage u vezi sa Agrobankom koja je u toku, jer policija vodi predistražni postupak "u odnosu na još neka pravna lica koja su pod sličnim uslovima koristila kredite u Agrobanci".