TUGA U SVOJNOVU: Sahranjena 4 nerazdvojna druga

PARAĆIN - Došle hiljade ljudi!
- Zasvirajte sad za mog Miloša, a vi, deco, ne snebivajte se! Zaigajte kolo! Miša bi želeo ovako da ga ispratimo, a ne u suzama!

Ovako se Bojan Atanasković, otac tragično nastradalog Miloša (17) - koji se s najboljim prijateljima Đorđem Marjanovićem (16), Markom Živkovićem (21) i Jovanom Ilićem (17) ugušio ugljen-monoksidom u vikendici u ataru sela Svojnova - u subotu obratio onima koji su došli da četvoricu mladića isprate na večni počinak.

U tom momentu Miloševoj majci Gordani je pozlilo, ali je odbila pomoć lekara.

- Deco, igrajte, a vi, muzičari, svirajte, da i majka čuje muziku! Nek se ori njegova pesma, pa nek posle toga umrem - jecala je Gordana.

Zajedničko opelo bilo je održano na centralnoj raskrsnici u Svojnovu, pred nekoliko hiljada prijatelja i rođaka.

- U ovom bezbrižnom selu sad nema radosti, a niko nema odgovor na pitanje zašto je Bog ovako želeo - rekao je jedan od sveštenika.

Pola sata kasnije iza četiri sanduka formirana je nepregledna kolona ljudi koja je krenula ka groblju.

- Marko, junače, snago moja! Srce si mi slomio, zlato moje! Ustani ako me voliš! Ništa ja nemam bez tebe - jecala je majka Danijela.

Za Miloševim sandukom zagrljene su koračale Marija i Sanja, Miloševa sestra i devojka. Sanja je sve vreme drhtala i posrtala, pa su je na kraju Miloševi prijatelji nosili uz uzbrdicu do groblja.

- Medo moj, vrati mi se! Kome sad da se radujem! Sve sam htela da ti dam, ceo život! Htela sam da živimo i starimo zajedno - gušila se devojčica od plača.

Jecaje je prekinuo glas Miloševog oca Bojana. Brišući suze, podigao je ruku i trubačima dao znak.

- Care, sviraj sad! Sviraj kao da sutra ne postoji, samo sviraj - povikao je, posle čega se prolomio zvuk trube, uz koji su dečaci spušteni u rake.