Majo, zauvek ćeš biti deo naše duše

NOVI SAD - Tuga do neba.
„Da se bar mogu probuditi u svetu ljubavi, bez starih drugova i ovih nakaza što su me stalno pratile“, reči su pesme pokojnog Tošeta Proeskog, uz koju je iz oproštajne sale na novosadskom gradskom groblju iznet beli sanduk sa telom Marije Cimbal (24), koju je u nedelju brutalno ubio drug Vaskrsija Vrekić (29) iz Banatskog Dvora. Marija je sahranjena juče u 15 časova u prisustvu oca Tibora, majke Vesne, sestre Jelene, brata Bojana, rodbine, kao i kolega s fakulteta i prijatelja, koji su u ruci držali po belu ružu.

- Majo moja, toliko si bila pozitivna. Toliko puna energije. Tolika ti je bila želja da dođeš da živiš u Novom Sadu. Ovde si bila srećna. Majo moja, tako smo blizu da osećam da ćeš biti uvek deo moga tela. Zauvek ćeš biti u našim dušama, u meni, u našoj mamuški, tatuški i našoj sestri Jeci - govorio je neutešni brat Bojan dok se opraštao od svoje sestre Marije.

- Moja Marija uvek je govorila: „Bato, mama, tata, volim vas puno, ali najviše volim moju Jelenu.“ I u ovim trenucima kada mi srce puca, obećavam joj da ću ja čuvati njenu malu sestru Jecu. Priđite sada i ljubite mi mrtvu sestru. Ljubite je, mama i tata - jedva je izgovorio Bojan, kojem je zatim pozlilo, ali je skupio snage da uz pomoć prijatelja ostane na nogama i poljubi beli kovčeg dok je svirala pesma „Ljubavi“ Željka Joksimovića.

Podsetimo, Mariju Cimbal zadavio je maramom, pa zapalio njen poznanik Vaskrsija Vrekić u iznajmljenom stanu u kom je živela. Vrekić ju je ubio jer nije htela da mu pozajmi pare, kao što je to uvek i činila.