Stanišić je bio prvi ministar unutrašnjih poslova RS, a Župljanin načelnik regionalnog Centra službi bezbednosti u Banjaluci, član Kriznog štaba Autonomne regije Krajina i savetnik predsednika RS za unutrašnje poslove

HAG -Visoki policijski zvaničnici Republike Srpske Mićo Stanišić i Stojan Župljanin osuđeni su pred Haškim tribunalom na po 22 godine zatvora na osnovu optužnice koja ih tereti za progon Muslimana i Hrvata tokom rata u BiH 1992. godine.

Stanišić, ratni ministar unutrašnjih poslova RS, i Župljanin, načelnik regionalne policije u Banjaluci, krivi su, prema rečima sudije Bartona Hola, za ubistva, progon i mučenje Muslimana i Hrvata u BiH od aprila do decembra 1992. Haški tribunal je utvrdio da Župljanin nije kriv za njihovo istrebljenje, što mu se takođe stavljalo na teret. Krivična dela za koja su Stanišić i Župljanin osuđeni u optužnici su kvalifikovana kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata.

Stanišić je bio prvi ministar unutrašnjih poslova RS, a Župljanin načelnik regionalnog Centra službi bezbednosti u Banjaluci, član Kriznog štaba Autonomne regije Krajina i savetnik predsednika RS za unutrašnje poslove.

Oni se terete za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bio uklanjanje muslimana, Hrvata i drugog nesrpskog stanovništva s područja "planirane srpske države".

Među navodnim članovima udruženog zločinačkog poduhvata bili su i Momčilo Krajišnik, Radovan Karadžić, Biljana Plavšić, general Ratko Mladić.
Stanišić se dobrovoljno predao Međunarodnom sudu u martu 2005, a Stojan Župljanin je uhapšen i prebačen u Pritvorsku jedinicu u junu 2008. godine.
Tokom dokaznog postupka tužilaštva, od septembra 2009. do februara 2011, saslušano je 127 svedoka, Stanišićeva odbrana izvela je sedam, a Župljaninova deset svedoka.

Tužiteljka Džoana Korner ocenila je u završnoj reči da je kazna doživotnog zatvora "jedino primerena" za optužene koji su 1992. odlučili da "protivno svojoj dužnosti da zaštite građane" nesrpske nacionalnosti odlučili da učestvuju u progonu tih istih građana.

Stanišić i Župljanin bili su, kako je prošlog maja naglasila tužiteljka, "potpuno posvećeni" udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Muslimana i Hrvata sa velikih delova teritorije BiH, koji bi, po planu, ušli u novu srpsku državu.

Opisujući ubistvo oko 200 muslimanskih zarobljenika na prevoju Korićanske stijene na planini Vlašić, 21. avgusta 1992. godine, tužiteljka je podvukla da taj zločin "objedinjava" sve druge navedene u optužnici zato što su žrtve bili

Muslimani iz sela u okolini Prijedora koje su srpske snage napale i osvojile, a meštane zatim zatvorile u logore u okolini grada.
Premda su bili odmah obavešteni o zločinu, Stanišić i Župljanin nisu učinili ništa da se počinioci uhapse i kazne, uprkos tome što su lako mogli saznati ko su oni, tvrdila je zastupnica optužbe.
Odbrana: Krivica nije dokazana
Odbrane Stanišića i Župljanina tvrdile su, nasuprot tužiocima, da krivica optuženih nije dokazana tokom suđenja, negirajući postojanje udruženog zločinačkog poduhvata za progon nesrba.

"Takav udruženi zločinački poduhvat nije postojao. Ako i jeste postojao, Stanišić nije bio član, nije imao svest o njemu, niti ga je podržavao. Naprotiv, ako je taj poduhvat postojao, Stanišić je svojim postupcima ometao njegovo sprovođenje", rekao je branilac prvooptuženog Slobodan Zečević.

Slične argumente izložili su i Župljaninovi branioci Dragan Krgović i Aleksandar Aleksić.

Ne negirajući da su zločini iz optužnice bili počinjeni, obe odbrane su, međutim, sugerisale da su za njih odgovorni počinioci koji su bili pod komandom lokalnih kriznih štabova u opštinama poput Prijedora i da Stanišić i Župljanin nad njima nisu imali efektivnu kontrolu.

Nasuprot zastupnicima optužbe, odbrane su tvrdile da optuženi nisu bili na vreme obaveštavani o zlodelima i da su, kada bi za njih saznali, činili sve što su mogli da istraga bude sprovedena, a počinioci kažnjeni.

Suđenje Stanišiću i Župljaninu u Hagu počelo je 14. septembra 2009. Stanišić se dobrovoljno predao Tribunalu u martu 2005. godine, a do početka procesa i više puta tokom suđenja bio je na privremenoj slobodi u Srbiji. Vlasti Srbije uhapsile su Župljanina u junu 2008. u Pančevu i izručile ga u Hag.

Prenos uživo možete pogledati ovde