Bojani je porodica branila da bude sa mnom. Rekli su joj da bira - roditelji ili ja. Videli smo se u ponedeljak. Mi nismo ni raskidali, priča Petar

BEOGRAD - Srećom preživeo!
Svašta mi se skupilo u glavi! Razočarao sam se u neke ljude, između ostalog i u ljubav, a kružile su priče koje su me pogađale... Sve to nateralo me je da skočim s Pančevačkog mosta! Bila je to nepromišljena odluka, ali mi je Bog dao još jednu šansu, koju neću prokockati, rekao je juče Petar Čavić, koji je u utorak skočio s Pančevačkog mosta.
U razgovoru s novinarima Kurira u svom domu u Borči Petar je rekao da je verovao da neće preživeti.

- Mislio sam da će me preseći hladna voda čim skočim u reku. Na sreću, to se nije desilo! Plivao sam po inerciji! Trebalo mi je tri-četiri minuta da dođem do obale. Kad sam izašao iz vode, bilo mi je mnogo hladno, bolele su me noge... Odmakao sam tridesetak metara od reke i legao. Nisam mogao da izađem jer je sve okolo ograđeno. Čekao sam više od sat da dođe policija, nakon čega su me lekari Hitne pomoći prevezli u Urgentni centar - priča Čavić, koji je nakon pregleda juče pušten na kućno lečenje.
Mladi fudbaler je, kad je reč o vezi s Bojanom, rekao da su njih dvoje bili zajedno skoro dve i po godine.

- Bojani je porodica branila da bude sa mnom. Rekli su joj da bira - roditelji ili ja. Videli smo se u ponedeljak. Mi nismo ni raskidali. Rekla mi je: „Ne mogu više, odseliću se!“ Nije više mogla da izdrži pritisak porodice da me ostavi. Čak sam joj predložio da zajedno živimo. Međutim, kad bi otišla kući, njeni bi joj ponovo „napunili“ glavu kojekakvim izmišljotinama - kaže Čavić.