Tužilaštvo za organizovani kriminal predložilo je sudu u Beogradu da Šarančića osudi na kaznu zatvora ne manju od pet godina, a njegove saradnike na tri do četiri i po godine zatvora, jer su to javno preduzeće oštetili za više od 1,2 miliona evra

BEOGRAD - Specijalni sud u Beogradu zakazao je izricanje prvostepene presude bivšem direktoru "Železnica Srbije" Milenku Šarančiću i njegovim saradnicima za 11. april, pošto je danas završeno suđenje izlaganje završnih reči.

Tužilaštvo za organizovani kriminal predložilo je sudu u Beogradu da Šarančića osudi na kaznu zatvora ne manju od pet godina, a njegove saradnike na tri do četiri i po godine zatvora, jer su to javno preduzeće oštetili za više od 1,2 miliona evra.

Šarančićevi branioci su, s druge strane, predložili sudu da ga oslobodi optužbe, kao i njegove saradnike, navodeći da nema nijednog dokaza da su izvršili krivicno delo i oštetili to preduzeće.

Na tu presudu i osuđeni i tužilaštvo imaće pravo da se žale Apelacionom sudu u Beogradu ukoliko ne budu zadovoljni.

Tužilaštvo smatra da je iz svih dokaza izvedenih tokom suđenja nesumnjivo utvrđeno da su oni izvršili krivično delo zloupotreba službenog položaja na štetu "Železnica Srbija", rekao je u završnoj reči zamenik tužioca za organizovani kriminal Vojislav Isailović.

Za bivšeg pomoćnika direktora za vuču i vozna sredstva ŽTP "Beograd" Zorana Milićevića tužilaštvo je predložilo kaznu ne manju od četiri i po godine zatvora, a za pomoćnika direktora sektora za vuču i tehničku dokumentaciju u istom preduzeću Dragoslava Pejčića tužilaštvo je predložilo kaznu ne manju od od tri godine zatvora.

Za zastupnika preduzeća "Korel" iz Londona i odgovorno lice u privatnom preduzeću "Sibeks" Milorada Čelebića,tužilaštvo je predložilo kaznu ne manju od četiri godine zatvora.

Tužilaštvo smatra da su krivi zbog sporne nabavke šest dizel električnih lokomotiva od Slovenačkih železnica i 10 dizel motornih vozila od švedske kompanije "Šveden reil", jer je taj posao mogao da se obavi u Srbiji.

Prema rečima tužioca Isailovića, oni su naneli štetu "Železnicama Srbije" u iznosu od 1.239. 207 evra s tim što je fakstički iznos mnogo veći.

Lokomotive iz Slovenije kupljene su po znatno višoj ceni preko preduzeća posrednika, a ne direktno od slovenačkog ponuđača, a isti je slučaj i sa švedskim lokomotivama.

Sumnja se da su ostvarili imovinsku korist nezakonitim sprovođenjem postupka javne nabavke lokomotiva i elektromotornih vozila i uvođenjem u posao posredničkih firmi, među kojima se pojavljuju i strana pravna lica.

Kupovinom iz druge ili treće ruke, cena lokomotiva i vozova uvećana je znatno od ponuđene cene direktnog ponuđača.

Predstavnik oštećenog preduzeća "Železnice Srbije" rekao je da će u parnici ostvarivati imovinsko-pravni zahtev, odnosno da će tražiti naknadu štete, ali da će njen iznos tek biti utvrđen.

Šarančićevi branioci Velimir Jagić i Goran Petronijević tražili su od suda da Šarančića oslobodi od optužbe, kao i ostale optužene, jer radnje koje im se stavljaju na teret ne predstavljaju krivično delo.
"Ovde nema organizovane kriminalne grupe, niti bilo kakve koristi, nema ni namere da se drugom pribavi korist, niti da se nekom nanese šteta. Jedini motiv nabavke je bio ekonomske prirode da se za "Železnice Srbije" obezbede sredstva za rad...", rekao je advokat Jagić.

Advokat Petronijević smatra da je proces politički, jer tužilaštvo nijednim jedinim dokazom Šarančić izvršio produženo krivično delo zloupotrebe služebnog položaja.

Nakon izlaganja završnih reči optuženih i njihovih branilaca, sud će zakazati izricanje prvostepene presude u tom procesu, koji je počeo u junu 2010. hapšenjem Šarančića.

Bivši direktor "Železnica Srbije" proveo je u pritvoru Okružnog zatvora u Beogradu više od 13 meseci, nakon čega je pušten da se brani sa slobode uz jemstvo.

On je uhapšen 2. juna 2010, a u januaru 2011. je njemu i njegovim saradnicima počelo sudhenje. Šarančić je tokom izlaganja odbrane za svoje hapšenje optužio Demokratsku stranku, navodeći da je proces protiv njega politički montiran i da je uhapšen posle sukoba sa funkcionerom DS i gradonačelnikom Beograda Draganom Đilasom.