NovinarDžulijan Borger rekonstruisao je kretanje i skrivanje Ratka Mladića koje započinje godinu dana posle završetka rata u BiH, preko novobeogradskih zgrada do sela Lazareva gde je uhapšen

LONDON – Britanski list Gardijan objavio je analizu skrivanja i kretanja haškog optuženika Ratka Mladića, koji je izbegavao svoje progonioce punih 14 godina sve do juna 2011. kada je uhapšen u selu Lazarevo kod Zrenjanina.

Novinar rekonstrukciju kretanja i skrivanja Ratka Mladića započinje samo godinu dana posle zvaršetka rata u BiH 1996, kada je po njemu Mladić imao punu podršku visokih jugoslovenskih oficira i pojedinaca iz vrha Miloševićeve vlasti.

Priča o skrivanju Mladića započela je jula 1997. godine kada je oficir Milan Gunj koji se nalazio u vojnoj vikednici na Rajcu udaljenoj oko 100 kilometara od Beograda primio telefonski poziv da će u vikendicu doći neočekivani gost. Dok se kreto prema kapiji Gunj se šokirao kada je ugledao Ratka Mladića sa nekolicinom ljudi.

"Bio sam pomalo iznenađen, uplašeni i zbunjen ovakvim razvojem događaja", rekao je Gunj pred Haškim tribunalom.

"Pre svega, zato što se to desilo u mojoj odgovornosti, a ja sam imao informaciju da će neko doći, a kada sam ugledao Mladića to je za mene bilo iznenađenje. Znao sam da je gospodin Ratko Mladić optužen za određene radnje pred Haškim tribunalom i tada sam se nalazio u stanju panike, bio sam veoma uplašen i osećao sam se nelagodno", ispričao je Gunj.

Nekoliko dana kasnije, Mladić sa svojom pratnjom sa Rajca usred noći odlazi u vojno odmaralište Stragari kod Kragujevca. Vreme iz tog skirvanja opisao je general Đorđe Ćurčin, stari porodični prijatelj, koji je opisao tipičan dan sa Mladićem na vrhuncu njegovog bega.

"Razgovarali smo, šetali kroz šumu, igral šah, karte, stoni tenis.. ručali ,rekao je Ćurčin.
Borger tvrdi da je Mladić uspešmo bio sakrivan zahvaljujući srpskom generalštabu,koji je u svrhu skrivanja formirao 30. kadrovski centar. Mladić je pored stalne pratnje od 10 telohranitelja imao i vozača, kuvara, pa čak i ličnog konobara.

Daljom rekonstrukcijom mreže skrivanja Mladić izvesni period provodi u svojoj porodičnoj kući u ulici Blagoja Parovića, a često se mogao videti i u restoranima i fudbalskim utakmicama, a video snimak koji je kasnije objavljen prikazuje te dane kako Mladić provodi opušteno, a uživa na porodičnim zabavama.

Padom Miloševića 5. oktobra 2000. godine i formiranjem nove vlasti na čelu sa Zoranom Đinđićem, koji je poslao Miloševića u Hag trglo je mladića iz njegovog samozadovoljstva.

" U noći kada je Milošević bio uhapšen, Mladić bio je u svojoj kući, u svom stanu, koji te noći napustio. Kada sam ga video kasnije i razgovarao sa njim, on je bio vidno zabrinut za svoju bezbednost i bezbednost ljudi bliski njemu i tada odlučio da se ne preda živ", podsetio je Ćurčin.

Mladić tada prelazi u Krčmare kod Valjeva, koje nevoljno napušta 1.maja 2002 posle simulirane racije vojske uz upotrebu helikoptera. Odlazak iz Krčmara predstavlja kraj udobne faze bekstva, a široka logistika prestaje s funkcionisanjem i svodi se na šačicu bivših drugova s kojima je delio ratne dana, a na čelu grupe bio je Jovo Đogo, bivši potpukovnik VRS, koji je smisilo šemu iznajmljivanje niza stanova u novobeogradskim blokovima.

Visoki srpski zvaničnik koji je učestvovao u lovu na Mladića kaže da se on krio u zgrada u Ulici Jurija Gagarina, da je čak živeo i u istoj zgradi gde se skrivao i Radovan Karadžić nekoliko vrata dalje od njega, ali ne postoje dokazi da su se njih dvojica ikada sreli i da su se preklapale njihove saradničke mreže.

Prilikom boravka u stanovima Mladić je održavao vojnu disciplinu, retko je izlazio iz stana, osim povremenih večernjih šetnji pored Save sa svojim sinom Darkom. Grupa muškaraca i žena bila je zadužena za brigu o njemu. Bio je veoma zahtevan, jer je pred jutarnje vežbe obavezno želeo toplo mleko i med. Namirnice su morale da budu sveže i kupovane svaki dan. Voće i povrće je kupovano samo na tezgama, ali se kupovina nikada nije smela obavljati na istom mestu jer bi to moglo izazvati sumnju. Vodio je i brigu o svom izgledu, brijanje, češljanje, vodio je računa o svojim zubima, jer je bio veoma svestan da ga poseta stomatologu može kompromitovati. To su bili parametri života Mladića do 12.marta 2003, kada je ubijen srpski premijer Zoran Đinđić.

Serija hapšenja koja su usledila i uklanjanje ljudi bliskih Miloševiću iz sektora bezbnednosti nateralo je Mladića da bude još oprezniji. Sa njim je ostao samo jedna telohranitelj, jedna osoba je bila samo zadužena za komunikaciju, a postojala je verovatnoća da Mladić bude uhapšen kada je prilikom intervencije u jednoj od zgrada na vrata stana u kome se skrivao Mladić slučajno zakucala policija. Zbog toga je postao nervozan pa je otišao u podzemni vojni kompleks na Topčideru odakle ponovo odlazi na Novi Beograd, a u decembru 2005. seli se u selo Ljuba kod Sremske Mitrovice, u vikendicu jednog od saradnika iz njegove mreže.

Međutim hapšenje Jovana Đoge i još nekoliko jataka, mreža podrške Mladići naglo opada, pa on navodno 4. februara 2006. beži kod svog rođaka Krste Jegdića, kome zvoni na interfon i predstavlja se kao rođak iz Bosne. Jegdić otvara vrata i šokira se kada ugleda Mladića koji maše pištoljem. Mladić šalje Jegdićevog sina da obavesti vozača da ide, međutim njegova žena iznervirana Mladićevim ponašanjem ne pristaje na njegov boravak u njihovom stanu. Jegdić sledećeg dana Mladića odvozi na stanicu, a zatim u kuću drugog brata Miroslava u selo Mala Moštanica, gde se Mladić smešta u nezavršenu kuću sa betonskom ogradom. Razlog zašto se tu smestio bio je zbog odlaska Miroslava u Makedoniju da bi izbegao buku u vezi sa dešavanjima oko Mladića.


Tu zatiče Miroslavovu setru Đuku koja misli da su slučajni posetioci agenti za nekretnine. U aprilu 2006. Mladić je gledao kroz roletne dolazak agenata BIA. Nekoliko njih je šetalo, razgledalo, a ondasu otišli u pogrešnom pravcu kod Miroslavovog brata Vukašina.

Zapadni istražitelj koji je učestovovao u lovu rekao je da su racije iz 2006. bile glupe je su upozorile Mladića da se iseli. Mladić je tog kobnog dana kad su kuću posetili agenti BIA pobegao na zadnja vrata u šumu, a dva dana kasnije napustio je Malu Moštanicu.

Zvanična verzija kaže da je on tada otišao u Lazarevo kod svojih rođaka gde je uhapšen u oronuloj seoskoj kući svog brata Branislava, gde je Mladić doživeo moždani udar, ali je odbio da ode u bolnicu, čak nije dozvolio ni da ga njegova žena Bosiljka i sin Darko posete sve do hapšenja.

Živeo je u lošim uslovima u jednoj sobi, zdravstveno stanje mu se pogoršalo i Branislav ga je pronašao na podu dan posle navodnog moždanog udara, ali je Mladić odbio da ode u bolnicu.

Do tada je njegova izolacija bila potpuna. Nije dozvolio ni supruzi Bosiljki, ni sinu Darku da ga posete, ali možda ga je na kraju i odala porodična briga, piše "Gardijan".

Darko je doveo decu u Lazarevo za Đurđevdan 2008. godine u kuću drugog rođaka, ali su obišli i mesto gde je bio Mladić. "On ih je posmatrao kroz prozor. Nije bio dobro. Nije hteo da ga unuke vide takvog, ali je želeo da ih vidi", rekao je tadašnji srpski predsednik Boris Tadić. "Onda je Mladićeva porodica telefonirala dva puta za tri dana u Lazarevo. Zašto dva puta? To nas je dovelo do kuće u kojoj se skrivao", rekao je on.

I 26. maja 2011. godine jedna policijska patrola je poslata u Lazarevo. Policajac je otvorio vrata i video praznu sobu sa krevetom, a onda je u ćošku spazio starijeg, bolesnog čoveka.

Na pitanje da se predstavi, čovek je odgovorio "Ja sam Ratko Mladić", čime je okončana 14-godišnja potera, naveo je londonski list.