Ubičine ćerke bliznakinje: Šta ćemo sad, mrzeće nas celo selo

Zorica i Slavica ispričale su i da su se sa ocem i majkom čule juče i da je sve bilo u najboljem redu. Štaviše, u nedelju su svi bili zajedno na porodičnom ručku

U selo tuge danas su potpuno skrhane stigle i ćerke bliznakinje (39) Ljubiše Bogdanovića Zorica i Slavica, koje ne žive u Velikoj Ivanči. Udate su, jedna ima decu, druga ne.

Ćerke su u potpunom šoku i ne mogu da veruju da je ovako nešto uopšte moglo da se dogodi. Za oca kažu da je bio miran i dobroćudan, kao i da u kući svađa nije bilo, prenose beogradski elektronski mediji.

Zorica i Slavica ispričale su i da su se sa ocem i majkom čule juče i da je sve bilo u najboljem redu. Štaviše, u nedelju su svi bili zajedno na porodičnom ručku, javlja izveštač Kurira s lica mesta. Majka im je juče telefonom rekla i da je otac, koji je po gubitku posla počeo da se bavi uzgojem svinja, baš tog dana čekao da se krmača oprasi.

"Šta ćemo sad... Mrzeće nas celo selo", pitaju se u neverici ubičine ćerke.

I meštani, komšije i prijatelji takođe su u šoku i neverici. Ne mogu da veruju da je, kako kažu, dobroćudni Ljubiša Bogdanović (60), glava domaćinske kuće, mogao da uradi ovako nešto.

U sukobu sa zakonom nikada nije bio, a važio je za dobrodušnog, mirnog i radnog čoveka, rečju pravog domaćina. Svađama nikada nije bio sklon ni u kući, a ni van nje - slagao se i sa rodbinom i sa komšilukom.

U seoskoj porodičnoj kući živeli su on i supruga Javorka (60) sa neoženjenim sinom Brankom (42).

Čitavo selo zanemelo je jer je reč bila o dobrodušnom čoveku iz mirne porodice tako da im nije jasno šta je noćas moglo da mu se dogodi da krene u ovakav krvavi pohod. Jedan od komšija kaže da ni ubica ni njegov ubijeni sin nisu bili alkoholičari kao i da nema domaćina u selu koji Ljubiši ne bi otvorio vrata.

"Zatečeni smo", slično je jutros odreagovao i direktor policije Milorad Veljović koji odmah otišao na mesto nezapamćenog zločina. On je dodao da je motiv ovog krvoprolića zasad nepoznat pošto je izvršilac zločina, kako mu je rečeno, iz jedne sasvim normalne porodice. Koliko se zasad zna, ubica nema krivični dosije, ali je 1991. učestvovao u ratnim dejstvima na području Slavonije.

Jedino što se kao neuobičajeno dogodilo u poslednje vreme jesto to što su Bogdanović i njegov sin izgubili posao u jednoj slovenačkoj firmi za koju su radili.

"Jedna strava, jedan užas, ovako nešto slično nismo imali u policiji", rekao je Veljović dodavši da očevidaca nema jer u pet kuća niko nije ostao živ osim Radivoja Stekića koji je bio na poslu. Ludom srećom, pokolj je preživeo i njegov sin Aleksandar (28), koji je spavao na drugom spratu kuće!

Šta kažu stručnjaci: Poremećaj ličnosti moguć uzrok zločina

Direktor Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" prof. dr Milutin Nenadović gotovo isključuje mogućnost da je kod počionica masakra u Velikoj Ivanči reč o ratnom, takozvanom vijetnamskom sindromu, već da se najverovatnije radi o poremećaju strukture ličnosti.

"Osobe sa primarnom slaboumnošću sklone su sugestiji i imitaciji, bez obzira na broj godina, a ovde je reč o čoveku koji ima 60 godina. Danas su komunikacije veoma brze i prometne, tako da saznanja o događanjima na svim prostorima naše planeta skoro svima dostupna u najkraćem roku", naglasio je prof. Nenadović.
On je skoro isključio mogućnost da je kod Ljubiše B. iz Velike Ivanče reč o ratnom -vijetnamskom sindromu, zbog učešća u ratnom vihoru devedesetih godina, jer je, kako naglašava, prošlo 20 godina i to je dovoljno vremena za promenu stavova i emocionalnu otupljenost za nešto doživljeno u tako dalekoj prošlosti.

On je ukazao i na brojna istraživanja koja su pokazala da duševni bolesnici po prirodi svoje bolesti nisu skloni ubistvima već da su tome skloniji zdravi ljudi.

"Psihijatrijski pacijenti skloniji su samoubistvima od zdravih ljudi", zaključio je prof. Nenadović.