U strogo poverljivom dokumentu nekadašnje tajne službe BiH navodi se da je u ratu prošvercovao tone humanitarne pomoći od koje je zaradio million nemačkih maraka

SREBRENICA - Ratni komandant takozvane armije BiH u Srebrenici Naser Orić i njegovi ljudi prošvercovali su u ratu tone humanitarne pomoći, a u strogo poverljivom dokumentu nekadašnje tajne službe BiH navodi se da je od šverca zaradio najmanje milion nemačkih maraka.

U tim dokumentima operativac pod šifrom JK 258 do detalja opisuje u šta je sve Orić bio upetljan.

“Orić je težak više od milion DM, a to je zaradio, između ostalog, i prodajući robu po pijaci i to uz pomoć sledećih lica: Amir Mehmedović, zvani Gera, Riči, Duda i Miš (Omerović Safet).

Osim navedenih, robu za Orića prodavali su Bego iz Biljače i Mujo Mandžić, koji je učestvovao i u švercu robe na Žutom mostu - stoji, između ostalog, u tajnom izvještaju iz 1995. godine.
Navodi se i da su muslimanske snage i tokom najžešćih sukoba sa Vojskom RS, uredno trgovale sa Srbima.

“Mandžić Mujo iz Potočara, suvlasnik tri kafića u Srebrenici, radio je zajedno sa Orić Naserom. Roba za kafiće je nabavljana od četnika na Žutom mostu. Iz humanitarne pomoći veća količina robe izdvajana je za vojsku koju su potom za Orića prodavali na pijaci Salihović Fahrudin, Fejzić Hamdija, Konaković Suljo i drugi”, piše u dokumentu.

U izveštaju se pominje i 28 kilograma zlata ukradenog iz fabrike "11. mart" za koje se ne zna gde je završilo.

Međutim, to je, prema operativnim podacima sačinjenim novembra 1995. godine u Tuzli, samo vrh ledenog brega u mahinacijama Nasera Orića.

“Orić i Salihović Fahrudin, načelnik opštine, su na početku rata iz fabrike "11. mart" uzeli oko 28 kg zlata. O ovome, navodno, zna Aljkanović Behaija (Naserov savetnik). O napred navedenim aktivnostima trebalo bi da znaju Mašić Nijaz, PK za moral, Zulfo Tursunović i Kadrić Ramo, zv. Hljebara”, stoji u dokumentu.

Nije samo Naser Orić označen kao isključivi krivac za šverc humanitarne pomoći. U ovom izveštaju je navedeno još desetak najodgovornijih, a prvi na tom spisku je Suljo Hasanović, komandant štaba Teritorijalne odbrane Srebrenice.

Sledeći na spisku je Nedžad Bektić, bivši potpukovnik za bezbednost, čija se bogata svadba u ratnoj Srebrenici opisuje u tom dokumentu.

“Na svadbi je bilo oko 200 zvanica, 30 automobila i muzika uživo. Njegov brat je traktorom vozio brašno u pekaru da se peče hleb, ispečeno je dosta mesa, popijeno oko 150 litara rakije”.

Inače, Bektić je, dodaje se, 92/93. godine prodavao pšenicu iz humanitarne pomoći Žepi, a u to vreme 100 kg pšenice koštalo je 2.000 DM.

Među onima koji su u vrhu spiska osumnjičenih da su se bavili kriminalom Državna bezbednost RBiH je označila i doktora Avdu Hasanovića, načelnika Ratne bolnice u Srebrenici.

“Lekovi u bolnici su prodavani po ceni od 100 ili 200 DM, što je imalo za posledicu umiranje ranjenika od najobičnijih rana”, ukazuje se u dokumentu.