Ako bi me neko upitao kako bi trebalo da funkcioniše međunarodna pravda, nikada, ali nikada, ne bih pomislio na postupak protiv Šešelja, kaže glavni tužilac Tribunala

HAG - Glavni tužilac Tribunala u Hagu Serž Bramerc ocenio je danas da suđenje lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju pred tim sudom nije primer kako bi trebalo da funkcioniše međunarodna pravda.

Bramerc je, tokom susreta sa stranim izveštačima iz Haga, na pitanje dopisnika Bete o dugotrajnom procesu Šešelju odgovorio:
"Ako bi me neko upitao kako bi trebalo da funkcioniše međunarodna pravda, nikada, ali nikada, ne bih pomislio na postupak protiv Šešelja". Tribunal je izricanje presude Šešelju, optuženom za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991-93. godine, zakazao za 30. oktobar. Proces Šešelju počeo je novembra 2007. godine, posle jednog neuspelog pokušaja i štrajka glađu optuženog, a završen je marta prošle godine. Šešelj je u pritvoru Tribunala od 24. februara 2003. kada se dobrovoljno predao odmah pošto je obelodanjena optužnica koju je protiv njega podigla tadašnja glavna tužilteljka Karla Del Ponte.

Glavni tužilac Bramerc najavio je da će u prvoj nedelji maja posetiti Srbiju, u okviru pripreme redovnog polugodišnjeg izveštaja o radu Tužilaštva Savetu bezbednosti UN, u junu. Bramerc je ocenio da je saradnja sa Srbijom "uobičajena". Rekao je da će se u Beogradu sastati sa zvaničnicima Vlade i tužiocima. Napomenuvši da ne želi da se uključuje u "opštu raspravu" o nedavnoj diskusiji o radu Tribunala u Generalnoj skupštini UN, Bramerc je rekao da je to bila "propuštena prilika za pozitivan uticaj na proces pomirenja" među narodima bivše Jugoslavije.

Upitan o uticaju presuda Tribunala na pomirenje, Bramerc je odgovorio da "pravda, sama po sebi, ne donosi pomirenje, ali jeste preduslov za pomirenje". Za proces pomirenja, po glavnom tužiocu, najviše su odgovorni političari u bivšoj Jugoslaviji. Bramerc je izjavio i da "nije uloga Tribunala da piše istoriju" jugoslovenskih ratova, već da utvrdi individualnu krivičnu odgovornost za počinjene zločine. Kao najveći doprinos Međunarodnog suda, izdvojio je upostavljanje krivične odgovornosti najviših zvaničnika za ratna zlodela.

"Bez toga, region bi danas izgledao mngo drugačije", ocenio je Bramerc, podsetivši da pre 20 godina, kada je Tribunal osnovan, nisu bila moguća suđenja pred lokalnim sudovima. Osvrćući se na nedavne oslobađajuće presude generalima Antu Gotovini i Momčilu Perišiću i Ramušu Haradinaju, Bramerc je ponovio da njima nije zadovoljan, ali da, kao strana u postupku, mora da prihvati odluku većine sudija. Podvlačeći da je u tim postupcima, međutim, "nepobitno utvrđeno da su zločini počinjeni", glavni tužilac je kazao da "žrtve imaju pravo na pravdu" i izrazio nadu da će ona biti zadovoljena pred sudovima u zemljama proisteklim iz Jugoslavije.

Bramerc je rekao da očekuje da će izvođenje dokaza odbrane bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića biti okončano do kraja ove godine. Kako je najavio, tužioci će dokazni postupak protiv ratnog komandanta Vojske RS Ratka Mladića biti završen približno "između septembra i novembra". Tribunal Karadžiću i Mladiću sudi po istoj optužnici - za genocid u Srebrenici; progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce pripadnika mirovnih snaga UN, 1992-95. godine.